DIREKTORKA NARODNOG MUZEJA BOJANA BORIĆ BREŠKOVIĆ ZA KURIR: Uspeli smo da sačuvamo naše kulturno nasleđe

Od ju­na 2018, ka­da je po­sle 15 go­di­na po­no­vo svo­ju stal­nu pos­ta­v­ku otvo­rio za po­se­tio­ce, Na­rod­ni mu­zej u Beo­gra­du po­se­ti­lo je po­la mi­lio­na lju­di. To u in­te­r­vjuu za Ku­rir ot­kri­va di­re­k­to­r­ka mu­ze­ja Bo­ja­na Bo­rić Bre­ško­vić, ko­ja go­vo­ri i o to­me šta pri­vla­či na­j­vi­še pa­žnje po­se­ti­la­ca ove na­j­sta­ri­je mu­zej­ske usta­no­ve u Sr­bi­ji, ka­ko je ra­di­ti u uslo­vi­ma pan­de­mi­je, ali i s ko­jim mi­ni­stri­ma ku­l­tu­re je ima­la na­j­bo­lju sa­ra­d­nju. Na­ja­vlju­je i da će „Mi­ro­sla­vlje­vo je­va­n­đe­lje“ mo­žda već do kra­ja ove go­di­ne bi­ti svi­ma dos­tu­p­no na in­te­r­ne­tu.

l Ka­ko je ra­di­ti u uslo­vi­ma pan­de­mi­je? Ka­ko se to odra­zi­lo na po­se­će­nost?

- Od mar­ta 2020. ži­vo­ti svih nas su se iz te­me­lja pro­me­ni­li. Na rad mu­ze­ja se pan­de­mi­ja glo­bal­no odra­zi­la, na­j­pre nei­zbe­žnim i po­gu­b­nim za­tva­ra­njem izlo­žbe­nih pros­to­ra, da bi Na­rod­ni mu­zej i dru­gi mu­ze­ji u Sr­bi­ji ubr­zo pos­ta­li pr­vi u sve­tu ko­ji su, već kra­jem apri­la, bi­li u mo­gu­ć­nos­ti da otvo­re po­je­di­ne de­lo­ve izlo­žbe­nog pros­to­ra, a po­tom i ceo mu­zej, spre­m­ni za pri­jem po­se­ti­la­ca.

Na­rav­no, uz apa­ra­te za de­zi­n­fe­k­ci­ju, oba­ve­zno me­re­nje te­m­pe­ra­tu­re i no­še­nje ma­ski. U tom pe­rio­du mi smo na­pra­vi­li i sa­mi ma­ske sa mo­ti­vi­ma Na­rod­nog mu­ze­ja, ko­je su iza­zva­le ve­li­ku pa­žnju po­se­ti­la­ca. Mu­zej­ska po­se­ta je bi­la omo­gu­će­na ia­ko je zna­tan deo pro­gra­ma mo­rao da bu­de na izve­sno vre­me pre­ki­nut, kao što je rea­li­za­ci­ja me­đu­na­rod­ne sa­ra­d­nje, me­đu­na­rod­nih izlo­žbe­nih pro­je­ka­ta, or­ga­ni­zo­va­nje gru­p­nih i ško­l­skih po­se­ta, ra­dio­ni­ča­r­ski pro­gram, pre­da­va­nja, ko­n­ce­r­ti, pa i te­mat­ska vo­đe­nja.

U tom smi­slu, po­če­li smo pro­du­k­ci­ju vi­še od 100 kra­t­kih vi­deo-vo­đe­nja, ko­ja smo de­li­li pu­tem na­ših dru­štve­nih mre­ža i na Ju­tju­bu. I tu do­bru pra­k­su na­sta­vlja­mo i da­lje, do da­na­šnjeg da­na. Pri­la­go­đa­va­ju­ći se uslo­vi­ma pan­de­mi­je, osmi­sli­li smo je­dan spe­ci­fi­čan pro­gram, ko­ji smo na­zva­li „Mu­zej na ča­su“ ka­ko bi­smo na­do­me­sti­li ne­mo­gu­ć­nost ško­l­skih po­se­ta mu­ze­ju, što je nai­šlo na do­bar od­ziv me­đu ško­la­ma, kao i, što bih po­se­b­no ista­kla, me­đu ško­la­ma na sr­p­skom u inos­tran­stvu. Ia­ko se broj ko­ri­sni­ka i pra­ti­la­ca na dru­štve­nim mre­ža­ma znat­no uve­ćao - pa je ta­ko naš mu­zej i da­lje na­j­pra­će­ni­ja usta­no­va ku­l­tu­re u Sr­bi­ji - broj po­se­ti­la­ca je znat­no opao.

Po­li­ti­ka i kultura Vu­čić mno­go pa­žnje po­sve­tio kulturi

Da li vas i ko­li­ko pri­vla­či po­li­ti­ka? Na po­sled­njim gra­d­skim izbo­ri­ma po­dr­ža­li ste li­stu SNS...

- Li­č­no mi­slim da je sva­ko od nas po­li­ti­č­ko bi­će i da bi sva­ko od nas tre­ba­lo da ima ne­ko svo­je uve­re­nje za ko­je se za­la­že... Se­be do­ži­vlja­vam kao dru­štve­no bi­će ko­je mo­že da ostva­ri ne­ke svo­je ide­je udru­že­no sa lju­di­ma ko­ji na isti na­čin ra­z­mi­šlja­ju. U SNS sam ot­kri­la, pro­na­šla i vi­de­la te mo­gu­ć­nos­ti. Mo­ram po­se­b­no da ista­k­nem da je pred­sed­nik Ale­k­san­dar Vu­čić izu­ze­t­no mno­go pa­žnje po­sve­tio ku­l­tu­ri. I to je još je­dan od ra­zlo­ga za po­dr­šku SNS. A po­red to­ga, Beo­grad je moj rod­ni grad i Beo­grad, či­ni mi se, na na­j­bo­lji mo­gu­ći na­čin na­pre­du­je.

l U kom obi­mu?

- Sa 200.000 po­se­ti­la­ca u 2019. go­di­ni na 57.000 u 2020. go­di­ni.

l A da li ima­te po­da­tak ko­li­ko je po­se­ti­la­ca pro­šlo kroz mu­zej od po­nov­nog otva­ra­nja 2018. do da­nas?

- Upr­kos ovom na­glom pa­du zbog pan­de­mi­je, Na­rod­ni mu­zej je od sre­di­ne 2018, od­no­sno od Vi­do­v­da­na te go­di­ne, po­se­ti­lo sko­ro po­la mi­lio­na lju­di.

l Ko­ji deo pos­ta­v­ke pri­vla­či na­j­vi­še pa­žnje?

- Na osno­vu rea­k­ci­ja po­se­ti­la­ca, ste­kli smo uti­sak da ar­heo­lo­gi­ja iza­zi­va na­j­ve­ću pa­žnju. Ia­ko je na­ša ar­heo­lo­ška ko­le­k­ci­ja izu­ze­t­no zna­ča­j­na i in­te­re­san­t­na, ni­smo mo­gli da pre­t­pos­ta­vi­mo da će u ovo­li­koj me­ri pri­vla­či­ti pa­žnju po­se­ti­la­ca. Te­mat­ske izlo­žbe de­la iz na­ših ume­t­ni­č­kih zbi­r­ki uvek iza­zi­va­ju izu­ze­t­no ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i če­sto bi­va­ju pri­mlje­ne mno­go sr­da­č­ni­je od ar­heo­lo­ških pos­ta­v­ki. Ta­ko­đe, ima­mo i za­ni­mljiv deo ko­ji se od­no­si na no­vac, Na­rod­ni mu­zej je ne­ka­da bio ban­ka, pa smo sa­ču­va­li tre­zo­re i tu smo izlo­ži­li deo ko­le­k­ci­je.

l Šta je stra­n­ci­ma na­ji­n­te­re­san­t­ni­je?

- Jed­na­ko su im in­te­re­san­t­ni i ar­heo­lo­gi­ja i ume­t­nost. Vr­lo su izne­na­đe­ni ka­da vi­de na­šu ko­le­k­ci­ju stra­ne ume­t­nos­ti. Ve­ro­vat­no ne oče­ku­ju da to vi­de u Na­rod­nom mu­ze­ju. Odu­še­vlje­ni su.

l Sve­do­ci smo da se na tr­ži­štu ume­t­ni­na po­ja­vlju­ju fa­l­si­fi­ka­ti. Ka­ko se vi bo­ri­te s ti­me? I da li ste bi­li u si­tua­ci­ji da po­su­m­nja­te da je ne­ka sli­ka iz vla­sni­štva mu­ze­ja - mo­žda fa­l­si­fi­kat? Bi­lo je ta­kvih pri­ča...

- Ni­ka­da do­sad ni­sam bi­la u pri­li­ci da po­su­m­njam u au­ten­ti­č­nost ne­kog de­la iz zbi­r­ki Na­rod­nog mu­ze­ja u Beo­gra­du. Na­rav­no da pos­to­ji mo­gu­ć­nost da ne­ko do­ve­de u pi­ta­nje au­ten­ti­č­nost odre­đe­nog de­la, ali na na­šu ve­li­ku sre­ću, za­hva­lju­ju­ći una­pre­đe­nju na­ših zna­nja i ve­šti­na, ka­da je reč o ispi­ti­va­nji­ma ku­l­tu­r­nih do­ba­ra po­mo­ću bro­j­nih ana­li­za, da­nas sa ve­li­kom si­gu­r­no­šću mo­že­mo da pro­ve­ri­mo i utvr­di­mo au­ten­ti­č­nost. Ako je reč o ume­t­ni­č­kim de­li­ma, ima­mo izva­n­red­nu ko­n­ze­r­va­to­r­sku slu­žbu, izva­n­re­dan Cen­tar za ko­n­ze­r­va­ci­ju i re­stau­ra­ci­ju, tu oba­vlja­mo, u sa­ra­d­nji sa Vi­n­čom, i he­mi­j­ske ana­li­ze... Ima­mo ba­zu po­da­ta­ka sa pi­g­men­ti­ma ve­za­nim za odre­đe­ne ume­t­ni­ke iz na­ših ko­le­k­ci­ja, pa i na taj na­čin mo­že­mo da pro­ve­ri­mo ako po­su­m­nja­mo da ne­ko de­lo ni­je au­ten­ti­č­no.

l Ne­dav­no je pot­pi­san ugo­vor o di­gi­ta­li­za­ci­ji na­j­sta­ri­jeg sa­ču­va­nog ći­ri­li­č­nog ru­ko­pi­sa - „Mi­ro­sla­vlje­vog je­va­n­đe­lja“, o ko­jem se go­di­na­ma bri­ne mu­zej. Na­kon ovo­ga bi taj ne­me­r­lji­vo vre­dan do­ku­ment pos­tao dos­tu­p­ni­ji jav­nos­ti. Ko­li­ko bi mo­gao da tra­je pro­ces di­gi­ta­li­za­ci­je?

- Pro­ces di­gi­ta­li­za­ci­je je u to­ku i za­vr­šen je je­dan deo tog po­sla. Preos­tao je je­dan ozbi­ljan i od­go­vo­ran deo - da se na na­j­bo­lji na­čin di­gi­ta­li­zu­ju ilu­mi­na­ci­je iz „Mi­ro­sla­vlje­vog je­va­n­đe­lja“. Oče­ku­je­mo da će to bi­ti za­vr­še­no za me­sec da­na.

O sa­ra­d­nji s mi­ni­stri­ma kulture: Na­da Pe­ri­šić izva­n­red­na, Ta­so­vac uvek dostupan

l Sa­ra­đi­va­li ste s vi­še mi­ni­sta­ra ku­l­tu­re. S kim je bi­lo na­j­la­k­ša sa­ra­d­nja? - Na­da Po­po­vić Pe­ri­šić je bi­la izva­n­re­dan mi­ni­star ku­l­tu­re. Po­tom, kad smo, za­hva­lju­ju­ći pred­sed­ni­ku Vu­či­ću, kre­nu­li sa re­ko­n­stru­k­ci­jom mu­ze­ja, izu­ze­t­na li­č­nost i po­dr­ška mu­ze­ju bio je po­ko­j­ni Bra­ti­slav Pe­t­ko­vić... Mo­ram da ista­k­nem izva­n­red­nu sa­ra­d­nju sa Iva­nom Ta­so­v­cem, ko­ji je, kao li­č­nost iz ku­l­tu­re, po­ka­zao na mi­ni­sta­r­skom me­stu ve­li­ko za­ni­ma­nje za mu­zej, ni­je mu bi­lo te­ško da u bi­lo ko­je do­ba da­na ili no­ći do­đe da po­gle­da ka­ko idu ra­do­vi na re­ko­n­stru­k­ci­ji, da za­jed­no s na­ma pro­dis­ku­tu­je, upi­ta da li ne­što ne­dos­ta­je... Na kra­ju, do­bi­li smo izva­n­red­nog mi­ni­stra ku­l­tu­re Ma­ju Go­j­ko­vić, s ko­jom ima­mo odli­č­nu sa­ra­d­nju.

l Zna­či, to­kom ove go­di­ne „Mi­ro­sla­vlje­vo je­va­n­đe­lje“ bi­će dos­tu­p­no svi­ma na in­te­r­ne­tu?

- U odre­đe­nom pe­rio­du, u mu­ze­ju će, kao i do­sad, mo­ći da se po­gle­da ori­gi­nal­ni ru­ko­pis „Mi­ro­sla­vlje­vog je­va­n­đe­lja“, a za­hva­lju­ju­ći di­gi­ta­li­za­ci­ji, mo­žda će već to­kom ove go­di­ne bi­ti dos­tu­p­no i na sa­j­to­vi­ma Na­rod­nog mu­ze­ja, Sr­p­ske aka­de­mi­je nau­ka i ume­t­nos­ti (SA­NU) i Na­rod­ne bi­blio­te­ke Sr­bi­je.

l Vi ste bi­li na če­lu Na­rod­nog mu­ze­ja i to­kom NA­TO bo­m­ba­r­do­va­nja Sr­bi­je 1999. go­di­ne. Ka­ko se da­nas se­ća­te tog vre­me­na? Ko­li­ko je bi­lo te­ško sa­ču­va­ti ku­l­tu­r­no bla­go u tom pe­rio­du?

- Uslo­vi ni­su bi­li ni­ma­lo la­ki, ali smo se mi vr­lo do­bro or­ga­ni­zo­va­li. Svi čla­no­vi ko­le­k­ti­va mu­ze­ja, po­če­v­ši od me­ne, bi­li su ne­pre­sta­no ov­de, spre­m­ni da de­žu­ra­mo i da bri­ne­mo o sve­mu. Na­rod­ni mu­zej je bio i uto­či­šte i pri­be­ži­šte. Pos­to­ja­la je jed­na si­ne­gri­ja ko­ja nas je oku­plja­la. Za se­be mo­gu da ka­žem da u tom pe­rio­du ni­sam odla­zi­la ku­ći, sve vre­me sam bi­la ov­de... Odem ku­ći sa­mo da se istu­ši­ram i pre­svu­čem. Kao i ve­ći­na mo­jih ko­le­ga. Bi­lo je te­ško, ali smo bi­li slo­žni i uspe­li smo da sa­ču­va­mo na­še ku­l­tu­r­no na­sle­đe. Obi­č­no smo u pod­ne or­ga­ni­zo­va­li ne­ke sku­po­ve, bi­lo je ra­znih pro­gra­ma, do­la­zi­li su knji­že­v­ni­ci, or­ga­ni­zo­van je pri­go­dan mu­zi­č­ki pro­gram, kra­t­ke ope­r­ske pred­sta­ve...

l Ka­kvo je sta­nje sa da­ro­da­v­ci­ma? Da li mu­zej do­bi­ja po­klo­ne?

- Ima­mo mno­go po­klo­no­da­va­ca. Na­rod­ni mu­zej ne mo­že da pri­mi sva­ki po­klon, ima­mo po­se­b­nu ko­mi­si­ju ko­ja vr­lo do­bro ra­z­mo­tri sve po­nu­de, pro­ve­ra­va se i au­ten­ti­č­nost po­te­n­ci­jal­nog po­klo­na... Za­ni­mlji­vo je da smo kra­jem pro­šle go­di­ne, za­hva­lju­ju­ći Mi­ni­sta­r­stvu ku­l­tu­re, ku­pi­li jed­no de­lo Pa­je Jo­va­no­vi­ća, a od istog vla­sni­ka smo jed­no de­lo do­bi­li na po­klon.

Boban Karović