Moj otac, prestolonaslednik Aleksandar je glava kuće Karađorđevića, poštujem njega i sve njegove odluke, a s maćehom ne govorim. To što sam postao princ naslednik podrazumeva nove dužnosti za mene i mog sina Stefana sutra, kao i odgovornost da osiguram snažnu budućnost dinastiji. Nemam političke ambicije, ali sam uvek na strani naroda i pojedinaca, za koje želim bolje društvo - kaže princ Filip Karađorđević u ekskluzivnom intervjuu za Kurir i svom prvom kao princ naslednik dinastije Karađorđević posle bure oko abdikacije princa Petra Trećeg u korist mlađeg brata.
NE PROPUSTITE
S princom Filipom i njegovom suprugom princezom Danicom (čiju ekskluzivnu ispovest ćemo objaviti u narednim danima) razgovor smo počeli simbolično susretom u Hramu Svetog Save, gde su zapalili sveće, i pored spomenika Karađorđu, jer princ naslednik zna gde su i njemu i svima nama koreni i to su temelji na kojima želi, kako kaže, da pomogne da Srbija bude zdrava i razvija se uz našu tradiciju.
Prestolonaslednik Aleksandar nema ništa protiv odluke sina Petra da abdicira, ali ima protiv toga što ste ceremoniju izveli praktično njemu iz leđa, daleko od Srbije. Zašto ste tako uradili i ima li to veze s princezom Katarinom, koja je viđena kao seme razdora u vašoj porodici?
- Ceremonija je bila u Sevilji po Petrovoj želji, a on je obavestio oca, koji je u Londonu, što je bila i njegova dužnost. Sva trojica nas braće imamo vrlo dobre odnose sa ocem. S maćehom ne govorim, svako živi svoj život.
Odrastanje
Naša majka nas je vodila u vrtić, a ne maćeha
Prestolonaslednik je ljutito izjavio i da je vas trojicu, njegove sinove, odgajila i vodila u vrtić njegova druga supruga Katarina.
- Ne, naša majka, princeza Marija de Glorija od Orleana i Braganse nas je vodila u vrtić, jer smo kao vrlo mali, posle razvoda roditelja, nekoliko godina živeli u Sevilji. Odlučeno je potom da se preselimo u London, gde smo bili sa ocem i maćehom. Ali smo za raspuste išli u Španiju i jedva čekali da vidimo majku. Da, u Londonu su nas otac i maćeha vodili u školu, ali išli smo u internat, pa na fakultet i brzo postali nezavisni. Moja maćeha je druga žena mog oca i to je to. A mi smo vrlo vezani za majku. Selidba iz Španije u London nije nam bila laka i zato smo sva trojica vrlo bliski i uvek tu jedan za drugoga.
Zašto?
- Imali smo neke interne konflikte, koji su i generacijsko pitanje, ali želim da to ostane privatna stvar. Porodice nigde nisu idealne. Tačno je da otac nikad nije bez maćehe u blizini i da je njeno prisustvo obavezno u svakoj situaciji. Ali otac je glava porodice.
I kriv jer supruzi sve dopušta?
- Ne, nije kriv. Mi poštujemo njegov izbor i odluke.
Oca ne viđate, imate li ikakav kontakt s njim?
- On je u inostranstvu već neko vreme, voleo bih da ga viđam češće, pa i svaki dan, ali to nije nimalo lako, a pandemija je još samo odmogla. Ali održavamo redovan kontakt.
Koliko često?
- Svakih nekoliko nedelja.
Kad je prestolonaslednik Aleksandar poslednji put video svog jedinog unuka Stefana?
- Nije odavno, ali voleo bih da ga vidi. Dugo je u inostranstvu i to nije lako izvesti.
Ali zato Stefan raste uz babu i dedu s majčine strane, uz vašeg tasta, slikara Cileta Marinkovića?
- Kad smo se preselili u Srbiju na Vidovdan 2020, a to smo učinili simbolično jer nam je taj praznik izuzetno značajan, živeli smo neko vreme kod Cileta i Bebe. Dosta smo bliski, idemo na nedeljne ručkove, na kafe, u park, velika su nam podrška. Ciletov atelje je sjajan prostor za Stefana, gde daje mašti na volju.
Da li vam je žao što nemate takav odnos s Karađorđevićima?
- Tako je kako je u ovom trenutku.
Saopštili ste da hoćete da dinastiju oslobodite od mentalnih okova. Šta to tačno znači?
- Hoću da ujedinim celu porodicu, celu dinastiju, čiji članovi imaju dobre odnose sa mnom i sami između sebe. Želim da oni koji su rođeni kao Karađorđevići imaju slobodu da rade porodične poslove, što uključuje i mogućnost da rade za Srbiju.
Prestolonaslednika nema nigde, a vi ste svugde. Izgleda kao da ste mu već uzeli slavu i nazovipresto?
- On je glava kuće i to poštujem.
Upravo vi delujete kao glava kuće.
- To je samo zato što smo ovde, pozivani smo na dosta događaja, idemo među narod, želim da upoznam i čujem ljude, što shvatam i kao svoju dužnost. A otac je van Srbije. On puni 77 godina, a meni je 40, mlad sam, radim, prirodno je da sam vrlo prisutan.
Je li vam je krivo što na dvoru ne živite vi ili vaša braća, a može da živi ćerka vaše maćehe?
- To je odluka mog oca. U budućnosti ćemo pričati o životu na dvoru, otac još nije otvorio tu temu, nije mi se obraćao po tom pitanju. A i Danica i ja smo sada zainteresovaniji da živimo normalan život u centru, da Stefan ide u državni vrtić.
Imali smo blagoslov Porfirija
S patrijarhom imam veoma dobre odnose
Kakav je vaš odnos s patrijarhom, prestolonaslednik Aleksandar tvrdi da niste imali blagoslov SPC za abdikaciju princa Petra?
- Imam veoma dobre odnose s patrijarhom Porfirijem, koji je veoma mudar čovek, koji jeste dao blagoslov pre abdikacije i poslao je izaslanika, sveštenika s Palma de Majorke. Susreli smo se s patrijarhom pre nekoliko dana u Mileševi, srećan je što nas je video, poštujemo se.
Reklo bi se da su to floskule, vi imate pravo da živite na dvoru, a plus ste i podstanari.
- To nema veze jedno s drugim. Podstanari smo bili u Londonu, podstanari smo u Beograd. Tako se stvari odvijaju i nešto je s čim imamo problem, ali jeste neuobičajeno. Da živim na dvoru, imam pravo kao i ostatak porodice Karađorđević, na mom ocu je da o tome razgovara sa svima.
Milioni svake godine idu iz budžeta Srbije, odnosno od građana (u prethodnih pet godina 322 miliona), na ime održavanja dvora, a njima upravljaju prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina i niko ne zna kako se te pare troše. Znate li vi možda?
- Ne znam jer ne živim na dvoru. Pitao sam, niko nije želeo da mi kaže šta se dešava s tim novcem. Narod to treba da vidi i zna. Da sam živeo na dvoru i upravljao budžetom, obezbedio bih renoviranje Belog dvora da bude otvoren za javnost, centralni objekat poput Versaja koji može da služi i za visoke državničke potrebe, kao i za turističke.
Mnogi vas percipiraju kao opoziciju. Pa jeste li opozicija?
- U mom slučaju, nije pitanje da li sam opozicija ili uz vlast. Aktivno pratim sva društvena zbivanja, angažovan sam i u tom smislu dajem svoje mišljenje o svim ključnim pitanjima, na teme iz svakodnevnog života i tražim da to rešimo. Samo želim bolje svima nama u Srbiji.
Nećete se politički angažovati?
- Ne, nisam u politici, nemam nikakve političke ambicije, princ sam naslednik i tu sam za narod. Bavim se politikom iznad politike.
Koji je sledeći protest na kom ćete biti?
- Pratimo sve šta se događa u društvu, bili smo u Aranđelovcu kad je izgoreo dvorac, podržali smo akciju protiv dolaska „Rio tinta“, zalagali se za pomoć pijačnim prodavcima, išli u Krunsku kad je trebalo zaštititi kulturnu baštinu Vračara... Uvek ćemo biti uz narod, štititi tradiciju i kulturnu baštinu.
Planirate li i nadate li se da ćete jednog dana ipak biti kralj?
- Moj otac je titularni kralj i ukoliko bi došlo do obnove monarhije, on bi bio kralj, pa tek onda ja, što predstavlja jedan dugačak proces. Poštujem red i pravila. Ako taj dan dođe - da, preuzeću tu dužnost. Monarhija je vrlo blagotvorna za demokratiju, daje stabilnost naciji, što se da videti u ostalim ustavnim monarhijama. Na ljudima je da odluče.
Imate li konkretan plan kako da Srbija opet bude monarhija?
- Nemam konkretan plan, to je nešto što demokratski sistem treba da shvati i ljudi izaberu, ali voleo bih da edukujem ljude o benefitima monarhističkog sistema. Imam plan kako da naučim Srbe da razvijaju poslove lokalno, da rade na lokalnim inicijativama. Ne sedim čekajući da se monarhija vrati. Živim normalan život i naporno radim da dam primer. Srbija je otvorena za biznis, pruža mogućnosti. Naravno, ima mnogo i izazova, ali to možemo rešavati zajedno. Voleo bih da radim i na pitanjima očuvanja životne sredine, da obezbedim da Srbija ne bude eksploatisana, da se svaki pojedinac bavi onim čime želi, bez ikakvih izazova.
Karađorđe je podigao Prvi srpski ustanak, a vi ćete da podignete ekološki ustanak?
- Želim da Srbija bude zdrava, da ima čist vazduh, čistu vodu, prelepe predele. Hoću da zaštitim našu zemlju i narod, da Srbija nastavi da se razvija.
Ljudi vas vole, ali zameraju vam što ne govorite srpski.
- Da, španski je moj maternji jezik, jer ga govori moja majka, a sa ocem sam pričao engleski. Ali učim srpski veoma uporno.
Imate li učitelja?
- Da, sina Stefana. I supruga Danica me veoma podržava. Neverovatno je da je Stefan prvi Karađorđević rođen posle toliko godina koji govori srpski kao Srbin.
Ima li nade za restituciju?
- Pravo na svojinu je vrlo važno za sve građane i pojedince. Ako izgubimo to pravo, Srbija će opet ući u mračna vremena. A to ne želimo. Karađorđevićima ništa nije vraćeno. A to treba da raspravljamo i sa druge dve grane dinastije - prinčeva Tomislava i Andreja.
A radite li nešto zvanično po tom pitanju?
- Otac je glava naše grane, o svemu tome se pita, ja ne znam ništa. Poštujem njegove odluke.
Čime se bavim
Bitkoin je budućnost
Uvek ističete da živite od svoga rada, ali šta tačno radite?
- Upravljam aktivima, analitičar sam, moj tim koristi algoritam kojim selektuje akcije za finansijski portfolio kojim upravlja.
Živo se bavite i bitkoinom?
- Vrlo sam strastven u vezi s tim, bitkoin je važan u današnjem svetu.
Ali mu je i vrednost pala ovih dana zbog krize?
- Kad sve pada na tržištu, prirodno je da su ljudi uplašeni i izvlače novac napolje. Ali to ne menja suštinu bitkoina. Ljudi misle da su novac dinari, evri, dolari, funte... Međutim, to nije na jakim osnovama, centralne banke mogu da napumpaju novac, štampaju koliko hoće, što prouzrokuje inflaciju i smanjuje potrošačku moć ljudi. I ako štedite novac, a to je danas s niskim kamatnim stopama, sve će pojesti inflacija. Zato nam je potreban jak novac, a to je bitkoin. Jeste sada pao jer ga ljudi prodaju, ali ovo je sjajna prilika da ih kupite.
Pa jeste li to uradili?
- Da, naravno, jer gledam u budućnost, znam da će za pet, deset godina vredeti više.
Kurir/Jelena S. Spasić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
