POČINJU DANI OGROMNIH MUKA ZA ALERGIČNE! Kreće sezona, ova biljka će nekima da donese OZBILJNE TEGOBE! (FOTO)
Društvo -
Procene su da će u budućnosti alergije postati toliko raširene da će se smatrati nekom vrstom poremećaja. Svaki četvrti čovek ima neki vid alergije, kaže dr Saša Milićević
Iako je ambrozija krenula da cveta, još uvek nije vrhunac sezone, zapravo nije prešla prekogranične vrednosti jer su visoke temperature usporile emitovanje polena.
Simptomi alergije
- kijanje
- svrab i curenje nosa
- kašalj
- sviranje u plućima
- otežano disanje
- bol u grudima
- gušenje
- svrab u očima, nosu i ušima
Pedijatar i alergolog dr Saša Milićević kaže za Kurir da se koncentracija ambrozije već duže vreme drži na visokom nivou, pogotovu ujutro.
dr Saša Milićević foto: screenshot Pink tv
- Za ambroziju je karakteristično to da s kišom koncentracija malo opadne, ali ako dune vetar, ona se opet pojača. Jedno zrno ambrozije ima 50 alergenih svojstava koja izazivaju razne tegobe. Ko god ima problema sa ambrozijom, on to najbolje zna, kako deca tako i odrasli, a tegobe ih čekaju i u narednom periodu. Svake godine se povećava broj pacijenata osetljivih na ambroziju. Procene su da će u budućnosti alergije postati toliko raširene da će se smatrati nekom vrstom poremećaja. Svaki četvrti čovek ima neki vid alergije - kaže dr Milićević i dodaje:
- U poslednje vreme ambrozija i polen korova postali su agresivniji u poređenju s polenom trave i drveća. Više ljudi ima agresivnije simptome i pred pojavu ambrozije, organizam je pod tenzijom. Karakteristično je i to da se sve više spušta granica i sve mlađi pacijenti imaju alergiju. On ističe i da će alergični na ambroziju u narednom periodu zapravo imati izmenjenu reakciju imuniteta.
- Kada organizam prihvati zrno polena kao neku štetnu materiju, kod čoveka se javlja čitav niz simptoma koji se pak od osobe do osobe razlikuju. Zbog čega se sve to događa, još nije jasno, ima mnogo različitih teorija, ali nijedna ne objašnjava to do kraja. Najvažnije je da se krene s terapijom u predsezoni, jer ako se zakasni, simptomi mogu da budu jaki. Lekovi koje treba uzimati su antihistaminici i oni zauzmu mesto na receptorima gde bi se vezala zrnca polena ambrozije. Ako to preduhitrimo, alergijski simptomi će biti manji.
Važni suplementi i nošenje maski
Alergični u šetnju posle kiše
Epidemiolog dr Radmilo Petrović je ranije za Kurir rekao da je najbolje izbegavati boravak na mestima gde su visoke koncentracije ambrozije, dok je šetnja nakon kiše preporučena.
- Alergični mogu uzimati vitamine, ali najbolja zaštita su maske. Dovoljno je uzeti one jednokratne, tzv. hirurške, koje sprečavaju prodor čestica alergena. Bitno je napomenuti da njih nakon svakog ulaska u zatvoreni prostor treba bacati, te s ponovnim izlaskom uzeti novu.
Dr Radmilo Petrovićfoto: Ana Paunković
Takođe, osobe koje nisu ispitale alergiju treba da se jave lekaru.
- Testovi se mogu uraditi bilo kada u toku godine. Što se tiče vakcine za alergije, ona se daje pacijentima koji imaju teže oblike, ima dosta dobrih efekata, ne pomaže baš u svim slučajevima, ali to je jedno od dostignuća medicine koje može mnogo da pomogne. Kad neko ima kijanje, kad ga svrbi nos, oči, ako neko kašlje i počinje da mu svira u plućima, to mogu da budu simptomi alergije na polen i ambroziju. Postoji veliki dijapazon različitih simptoma, koji mogu da budu dosadni i teški i nekada mogu da ometaju funkcionisanje. Ti simptomi podsećaju na simptome infekcije.
Šta je ambrozija
Biljka iz Amerike
Ambrozija je biljka doneta iz Severne Amerike prekookeanskim brodovima krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena, koji se pomoću vetra mogu raspršiti na površinu od nekoliko kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina.
Ambrozija je prvi put u Srbiji primećena kod Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i u Novom Sadu. Smatra se da je u ove krajeve dospela iz Rumunije, najverovatnije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Kasnije ova mesta postaju centri iz kojih se ambrozija artemisifolija širila vrlo agresivno po celoj Vojvodini ka jugu. Konstatovana je i u okolini Beograda i dalje se širila južno ka Paraćinu i Nišu, a kao retka biljka nađena je i u Sićevačkoj klisuri.
