Krvavi pir na Cetinju u kom je Vučko Borilović (34) ubio 10 osoba i šest ranio podsetio je na neke velike tragedije koje su se zbile u proteklim godinama, poput masakra u Jabukovcu i Velikoj Ivanči.
Sve ovo ponovo otvara pitanje ko i pod kojim uslovima može imati oružje u svom posedu, kad mu možete biti oduzeto, koliki je vremenski razmak između rađenja psihotestova...
Generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Duško Ilić kaže za Kurir da je Srbija 2020. godine imala 13 cevi na sto stanovnika, a da je danas ta brojka opala na 11 cevi na sto stanovnika.
NE PROPUSTITE
- Sada imamo oko 850.000 građana sa oružjem. Ljudi su, da ne bi plaćali porez, prodavali oružje državi ili ga davali na uništenje. Više od polovine je lovačko oružje. Na drugom mestu je oružje za ličnu bezbednost, a potom sportsko i ima nešto kolekcionarskog oružja.
- U legalno oružje ne spada ono koje koriste organi reda poput policije, ono se i ne tretira Zakonom o oružju i municiji. Njime se tretira samo oružje kod građana. To je ono oružje koje je kod fizičkih lica, pravnih lica - strelišta, streljane, streljački klubovi, agencije za obezbeđenje, muzeji - rekao je naš sagovornik.
Bezbednost
Lovci jedini da imaju pristup svom oružju
Vlada Pavlović iz Udruženja lovaca Kraljevo kaže da lovci, kao i svi vlasnici oružja, moraju da ga drže bezbedno, tako da mu samo oni imaju pristup.
- Oružje je potrebno držati tako da se sprečava svaki kontakt sa drugom osobom. To treba da bude u metalnoj ili drvenoj kaseti, ormanu, bilo kojoj odvojenoj kutiji s ključem, kojoj ne može prići niti je otključati niko osim vlasnika.
Naglašava da su netačne informacije da su Srbi najviše naoružani posle Amerikanaca, jer čak ni na Balkanu nismo najnaoružaniji. Broj "cevki" na nelegalnom tržištu, navodi, ne može da bude poznat, ali se najverovatnije kreće od 50.000 do 250.000.
- Psihofizički pregledi vlasnika oružja se vrše na svakih pet godina. O zdravstvenoj sposobnosti odlučuje tim od četiri lekara. Pregledi se obavljaju i u privatnim klinikama, a u manjim mestima i u domovima zdravlja. Ako je neko lečen od duševnih bolesti, mora da ima potvrdu da je tri godine prošlo od izlečenja da bi ponovo dobio dozvolu za posedovanje oružja - kaže Ilić.
Nelegalno držanje oružja
Robija od dve do 12 godina
U Srbiji, prema našim nezvaničnim saznanjima, postoji i dalje oružje koje ljudi sakrivaju po podrumima ili zakopavaju, samo da bi zaobišli plaćanje poreza.
Prema Zakonu o oružju i municiji, za posedovanje naoružanja u ilegalnom posedu predviđena je kazna od dve do 12 godina zatvora. Problem s nelegalnim oružjem iz ratova nešto je s čime se policija godinama bori.
Inače, nakon masakra u Crnoj Gori policija je saopštila da su osobe iz Borilovićevog okruženja nešto ranije primetile promene u njegovom ponašanju.
U Srbiji ukoliko se za nekoga zna da ima oružje, a primeti promena u njegovom ponašanju, on može biti prijavljen. Prijava može biti anonimna.
- Policija veoma revnosno radi na uklanjanju potencijalne opasnosti. Ako član porodice ili sused prijavi nekoga ko, na primer, ima pušku da se ponaša drugačije nego inače, policija odmah izlazi na teren, privremeno mu oduzima oružje i upućuje ga na vanredni pregled. Ako vlasnik oružja prođe pregled, trošak plaća država, ako ne prođe - onda pregled plaća on - objašnjava Ilić.
Ko može da poseduje oružje
Zakonom o oružju i policiji regulisano je ko može da poseduje oružje i po njemu svako ko želi oružje u posedu mora da ispuni devet uslova:
- Da je osoba punoletna
- Da je državljanin Republike Srbije ili stalno nastanjeni stranac
- Da je zdravstveno sposobna za nošenje oružja - Da prođe lekarski pregled
- Da nije pravosnažno osuđivana na kaznu zatvora za krivična dela
- Da nije prekršajno kažnjavana u poslednje četiri godine zbog narušavanja reda i mira i za prekršaj po Zakonu o oružju i municiji - Da ispunjava bezbednosno-operativne provere
- Da je lice obučeno za rukovanje oružjem tokom 20 časova teorijskog i praktičnog rada sa oružjem, za lovačko oružje da je lovac, za sportsko da je aktivan član
- Da ima uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja
On dodaje da ukoliko neko izvrši delo sa elementima nasilja ili remećenja javnog reda i mira, ne sme da ima dozvolu četiri godine, a da li će je posle dobiti, o tome odlučuje policija. Prijava inače može biti anonimna. Da ljudi čuvaju oružje iz ratova, prema rečima našeg sagovornika, moguće je, ali ne i potvrđeno:
- Neki ljudi još čuvaju oružje zbog pretrpljenih trauma. Kad se desi samoubistvo bombom, jasno je da je ona potekla s ratišta.
Najveći masakri u Srbiji
Velika Ivanča 2013 - 13 mrtvih
Jabukovac 2007 - 9 mrtvih
Vranje 1993 - 8 mrtvih
Leskovac 2002 - 7 mrtvih
Horgoš 2005 - 6 mrtvih
Martonoš 2015 - 6 mrtvih
Žitište 2016 - 5 mrtvih
Paraćin 1987 - 5 mrtvih
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
