Od oktobra stižu i vakcine protiv gripa, pa bi svi stariji od 65 godina i svi oni s hroničnim bolestima trebalo da ih prime i tako se bar zaštite od ovog virusa, a uz to, postoje indicije da su neki pelcovani protiv influence donekle lakše prolazili kroz koronu. Iako je jasno da vakcina protiv gripa ne može da štiti od virusa korone, kao moguće objašnjenje navođeno je da samo vakcinisanje jača imuni sistem. Kako god, protivepidemijskih mera ove godine praktično i nema, pa ni obaveznih maski kao brane širenju i gripa, a još ne znamo šta nam spremaju i korona i influenca, te doktori savetuju pelcovanje.
Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO, izjavila je da je o trošku države nabavljena četvorovalentna (protiv četiri soja gripa), najkvalitetnija vakcina i to 373.360 doza proivođača "Sanofi Paster", koje stižu 1. oktobra. Iako je prema Pravilniku o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti od maja 2020, dakle s početka pandemije, planirana nabavka 450.000 doza u 2022, dve i po godine kasnije verovatno je izračunato da bi 76.640 doza manje bilo dovoljno za sve koji žele i trebalo bi da je prime.
Dr Milena Kostić, lekar opšte prakse u DZ Lazarevac, za Kurir kaže da je pandemija koronavirusa povećala vakcinaciju protiv gripa među najstarijima.
- Od jeseni 2020. značajno je porastao odziv među starijima. Imam pacijente koji su se vakcinisali i protiv kovida i protiv gripa, ali je mnogo i onih koji su prvi put primili vakcinu protiv gripa, a nisu hteli protiv kovida jer su imali bojazan od te nove vakcine. Iako sam ih godinama pitala da se zaštite protiv gripa, tek s pandemijom kovida počeli su drugačije da razmišljaju - kaže dr Kostić za Kurir i dodaje:
- Stiče se utisak iz prakse da su vakcinisani protiv gripa lakše podnosili kovid. Vakcina protiv gripa ne može da zaštiti od kovida, ali možda je pomogla da se očuva imuni sistem ili je to možda samo zato što su se ti vakcinisani, kao odgovorniji, i bolje čuvali. Čak mi se čini da su pre decembra 2021, kada se pojavio omikron, koji se mnogo brže širi od svih sojeva korone i probija sve imunitete, vakcinisani protiv gripa i manje zaražavali. Ali ovo je samo utisak iz ambulante, a da bi se utvrdilo da li je zaista tako, potrebna su istraživanja.
Da grip u Srbiji obično krene krajem decembra ili početkom januara, podseća epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović i dodaje da je preporučena imunizacija pre svega za najugroženije kategorije stanovništva (stariji od 65 i mlađi od toga, pa i deca koja imaju hronične bolesti) i ukućane tih ugroženih, onih koji iz nekog razloga ne smeju da prime vakcinu. A u ovoj priči važno je i tempiranje pelcovanja jer stečeni imunitet ima rok trajanja.
- Dve nedelje posle vakcinacije čovek je već zaštićen, pa titar antitela raste u trećoj i četvrtoj nedelji, ali i relativno brzo opada, što zavisi i od starosti, ali ne traje duže od tri-četiri meseca, odnosno najviše šest meseci. Upravo zato se ja, kao stariji čovek, vakcinišem protiv gripa tek krajem novembra. Ako bih to učinio odmah po dolasku vakcina, već posle Nove godine ne bih bio zaštićen - objašnjava prof. Radovanović za Kurir i dodaje:
GRIP SE TEŽE RASEJAVA
Iako je minule sezone svet strahovao od flurone, ta varijanta se nije "zapatila" i mimo registrovanih slučajeva.
- To je zbog tzv. interferencije virusa, odnosno toga što jedan potiskuje drugi, u ovom slučaju je korona bila jača. A i mere koje smo preduzimali, prvenstveno maske, sprečile su širenje gripa, koji se i teže rasejava od izuzetno zarazne korone. Kod gripa je reprodukcioni broj (broj ljudi koje jedan inficirani u proseku zarazi) 1,4, te to znači da 10 zaraženih prenesu bolest na 14, a tih 14 na 19 ili 20 itd. A kod kovida je taj broj blizu 10, preterivanje je da je kod omikrona 17. Ako krajem decembra ili početkom januara bude i dalje uveliko rasprostranjen kovid - grip neće imati šanse - navodi prof. Radovanović i dodaje da je početkom septembra očekivano izvesno, ali ne dramatično povećanje korona brojki zbog povratka s letovanja i početka školske godine, a da će sledeći talas verovatno biti u poznu jesen ili početkom zime.
- Najbolje je vakcinisati se istovremeno i protiv korone i protiv gripa. Nažalost, još je mnogo građana koji se nisu vakcinisali protiv korone, a kod ugroženih kategorija grip samo dodatno može da zakomplikuje stvari i oslabi ionako slab imunitet.
Naučnici Univerziteta Mičigen su aprila 2021. u American Journal of Infection Control objavili rezultate studije sprovedene na 27.201 osobi, od kojih je gotovo polovina do juna 2020. bila vakcinisana protiv gripa. Utvrdili da su da su ti pelcovani kod korone ređe imali komplikacija, da je manje njih moralo u bolnicu, gde su i nešto kraće boravili, kao i na respirator, dok je kod smrtnosti bilo teško utvrditi razliku jer je uzorak bio ekstremno mali. Razlog se, kako je tada preneo Dojče vele, mogao tražiti i u tome da vakcinisanje načelno jača imuni sistem.
VAKCINE ISTOVREMENO
Vakcine protiv korone i protiv kovida osoba može primiti istovremeno, ali u različite ruke, a Stručno-metodološko uputstvo za sprovođenje vanredne preporučene imunizacije protiv kovida 19 u Republici Srbiji navodi da jedino pacijenti s primarnom imunodeficijencijom treba da naprave minimalni razmak između ova dva cepiva dve do četiri nedelje.
AKTIVNA IMUNIZACIJA PROTIV GRIPA OSOBA U POSEBNOM RIZIKU OD TEŠKE KLINIČKE SLIKE I KOMPLIKACIJA SE SPROVODI KOD:
1. trudnica
2. starijih od šest meseci sa:
- hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu)
- hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju)
- metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40)
- bubrežnom disfunkcijom
- hemoglobinopatijom
- hroničnim neurološkim poremećajima
- malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status
- imunosupresijom (uključujući HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.)
- izvršenim presađivanjem tkiva i organa / pripreme za presađivanje
- i drugo
3. starijih od 65 godina
4. članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine
5. prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
- kod smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima
- kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i kod zaposlenih u tim ustanovama
* Izvor: Pravilnik o Programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, maj 2020.
Kurir.rs/J. S. Spasić
NE PROPUSTITE
