Srpska pravoslavna crkva i vernici danas 21. septembra obeležavaju veliki praznik koji je u kalendaru obeležen crvenim slovom - rođenje presvete Bogorodice. Ovaj praznik se u narodu naziva i Mala Gospojina.
Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Bogorodica je rođena u Nazaretu, od ostarelih i pravednih roditelja Joakima i Ane. Po ocu, bila je od carskog roda Davidovog, po majci od roda prvosvešteničkog.
Ana je kao starica rodila kćer Mariju, po blagoslovu Božjem. Upravo je Bog i odredio Mariju da bude majka Isusa Hrista, i zato se slavi kao Presveta Bogorodica.
Doživeće najveće radosti i najveće boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, nije otišla u večnu svetlost i slavu.
Ona je i danas zastupnica ljudi pred Tvorcem, kojoj se upućuju najtoplije molitve. Pred njenim čudotvornim ikonama dešavaju se isceljenja, a ljudi u nevolji dobijaju pomoć.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Običaji i verovanja na Malu Gospojinu
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu.
Ovaj dan dobar je za svadbe i veridbe. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Kada je o prazniku vedro, veruje se da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
