"Da vam je neko pričao pre 20 godina da će ljudi u 21. veku masovno da imaju fobiju od običnog popisa stanovništa koji se rutinski sprovodio i pomoću turskih teftera, da li biste mislili da je blesav, ako ne i sasvim lud?"
Ovako glasi tvit jednog korisnika Tvitera koji najbolje objašnjava histeriju Srba poslednjih dana usled planiranog "prebrojavanja" stanovništva, a koje smo, zasigurno, poslednjih nedelja svi barem jednom bili svedok.
A nameću čini se mnogi strahovi - "dal će mi neko zloupotrebiti podatke", "šta koga interesuje odakle sam došao, zašto živim tu, sa kim", "kopaju mi po prošlosti". Pa i muškarce če anketari pitati za broj dece, za koje možda trenutne partnerke nisu obaveštene.
Među podstanarima uvek se provlači bojaznost da ne navuku gazdi neke probleme pa samim tim i sebi i da li uopšte onda treba da prime popisivača na adresi gde žive.
Na sva ova pitanja iz Republičkog zavoda za statisitiku odgovaraju da razloga za strah nema i da je reč o istraživanju kako bi se dobila lična karta zemlje. Ta- kođe, građani imaju obavezu da učestvuju u upitniku, ali samo ne moraju da se izjašnjavaju na tri pitanja - o veri, nacionalnoj pripadnosti i maternjem jeziku. Ipak, postavlja se pitanje otkud sad ova teorija za vere?
30 minuta u proseku potrebno je da se popuni popisnica na kojoj će se naći 69 pitanja
20.000 do 50.000 dinara predviđena je kazna za one koji odbiju da urade popis
15.000 popisivača je uposleno da rade ankete, od čega zavisi i njihov honorar
"ELEKTRONSKI PUT BOLJA ALTERNATIVA"
Kako za "Blic" objašnjava psiholog i psihoterapeut Radmila Grujičić iz Psiho centra Psihomedika u Jagodini, strah i opreznost koji postoje kod ljudi nisu ništa neobično ni kada je popis u pitanju, a sve zbog vremena u kom živimo.
Ljudi se boje nepoznatih osoba koje treba da im ulaze u kuću. Generalno sam mišljenja da popis treba obaviti na više načina. Jedan od njih jeste elektronskim putem, dok bi pritom trebalo obezbediti potvrdu identiteta lica koja se popisuje. Kada je reč o starijim osobama umesto njih elektronskim putem to bi mogli da učine njihovi mladi članovi porodice - ističe psihološkinja.
Grujičić navodi da ne treba zanemariti ni činjenicu da još uvek izlazimo iz korona režima, te da kod nekih građana i dalje vlada strah od zaražavanja, dok sam popis sa sobom u velikoj meri vuče takvu opasnost. I ja nakon dve godine od početka pandemije i dalje imam takvu vrstu straha i nije mi svejedno ko će mi ući u kuću. Mislim da su ta vremena dolaženja popisivača u porodične domove prošla, i da sada građani moraju da imaju mogućnost da biraju kako to žele da obave - priča psihološkinja.
Popisivači imaju legitimacije
Kada je o samom popisu stanovništva reč, poznato je da će početi prvog dana idućeg meseca u 8 sati i da će se sprovoditi svakodnevno, tokom celog dana. Od vrata do vrata 15.000 popisivača meto dom intervjua unosiće podatke pomoću laptopova u elektronske obrasce i tako pokazati koliko nas trenutno ima u Srbiji.
Prilikom popisa upisivaće se sva lica koja žive u domu, njihovi lični podaci, srodstvo, odnosi, polozaj člana i prisustvo, dok će svaki popisivač, a u dogovoru sa instruktorom, imati plan kretanja po terenu.
Da bi građani bili sigurni da se radi o ovlašćenom popisivaču, svaki od njih će nositi legitimaciju koju je u obavezi da pokaže. Na prednjoj strani nalaziće se logo Zavoda za statistiku, ime i prezime, njegova fotografija i broj lične karte, kao i ovlašćenje.
Grujičić ističe kako trenutni strah od popisa nije puko verovanje u teorije zavere, već je, kako kaže, posledica svih dešavanja koja nas okružuju, kako u državi, tako i u svetu, te da je donekle opravdan. Kakvo će tumačenje ovog popisa i svega što može da stoji iza istog biti zavisi od pojedinca do pojedinca. Neko će se pribojavati od zaraze, neko ima strah od lopova.Sve u svemu, može se reći da je takva reakcija stanovništva opravdana, s obzirom na okolnosti u kojima živimo. Medijsko bombardovanje negativnim vestima je ogromno, ljudi su izgubili razumevanje i poverenje. Svakodnevno slušamo o pljačkanju, te su ljudi s pravom na oprezu. Zatim, tu su pandemija, rat... - smatra psihološkinja Grujičić.
Pre je, kako ističe psihološkinja, postojalo svakako više poverenja kod ljudi, i strah od jednog ovakvog rutinskog procesa.. Ipak sada je situacija, kako kaže, dosta pogoršana, a za sve je kriva celokupna atmosfera u kojoj živimo
- Ja sam rođena sedamdesetih, i u vreme kada sam bila mala, bilo je najnormalnije ne zaključavati vrata od stana i kuće. Za nečim takvim uopšte nije bilo potrebe, međutim, danas ne samo što ne smemo da odemo na spavanje, a da ne zaključamo vrata od kuće, već se zaključavaju i vrata na kapiji. To u nekoj meri pokazuje koliko se društvo celokupna atmosfera u kojoj živimo promenila, pa još jednom ističem da višak opreza kod ljudi nije niti loša stvar, niti je čudna, već je samo reakcija na manjak sigurnosti koji ljudi osećaju danas - objašnjava dalje Grujičićeva.
Živimo u vremenu onlajn nasilja, nasilja na ulicama, povećane anksioznosti kod građana, egzistencijalnih kriza, te je doza opreznosti osnovana i, čini se, sasvim normalna pojava. Treba naglasiti i to da je ulazak u kuće ovlašćenih, a ne profesionalnih lica povreda privatnosti, kao i još jedan razlog za otpor kod ljudi zaključuje psihološkinja za "Blic".
Kurir.rs/ Blic
NE PROPUSTITE
Bonus video:
