KURIR U MANASTIRU GRGETEG: Za ovu ikonu veruju da je čudotvorna i evo koju tajnu krije! Stigla sa Hilandara

Na južnom obronku Fruške gore, uz gustu šumu, tik do istoimenog sela, nalazi se ženski manastir Grgeteg. Mnogi tamo ne svrate obilazeći fruškogorske manastire, jer im nekako nije uz glavni put. A trebalo bi da ga posete. Samo šest kilometra je od u narodu mnogo poznatijeg Krušedola. Ništa manje lep i ništa manje značajan.

Da bi se došlo do ovog crkvenog kompleksa, koji čine crkva i konaci sa sve četiri strane, prvo se mora proći kroz selo. A selo prelepo. I, nažalost, pusto. Sestrinstvo manastira sa 35 monahinja je brojnije nego što ima živih duša u naselju... A i selo i manastir imaju svoju priču!

Ktitor manastira je, prema legendi, despot Vuk Branković - Zmaj Ognjeni Vuk, a prvi pisani trag o manastiru je u turskim katastarskim knjigama iz 1545-1548. godine.

Prošli smo kroz selo Grgeteg, koje ima dve-tri ulice i mnogo napuštenih kuća. Stižemo. Oko nas zelenilo, crvkut ptica, mir... Kao da smo u nekom raju. Koračamo stazom i dolazimo do manastira.

Činjenice

O manastiru Grgeteg

- Prema predanju, podigao ga je Vuk Branković, odnosno Zmaj Ognjeni Vuk, kako bi tu smestio svog oca Grgura

- Smatra se da je manastir podignut u periodu između pada despotovine i osmanlijskog osvajanja Srema, s obzirom na to da je Vuk preminuo 1485.

- Godine 1688. manastir je zapaljen, u vreme tursko-austrijskog rata, nakon čega je napušten

- Početkom poslednje decenije 17. veka poklonjen je Isaiji Đakoviću, koji ga obnavlja

- Za današnji izgled manastira zasluge pripadaju i Ilarionu Ruvarcu, koji je krajem 19. veka dao da se crkva i konak u potpunosti obnove

- Urađen je i novi ikonostas, koji ima posebnu vrednost, jer ga je radio čuveni sprski slikar Uroš Predić

- Svečanom osvećenju manastira 1901. godine prisustvovali su mitropolit Georgije Branković, sekretar Matice srpske Antonije Hadžić, pesnik Laza Kostić, bački episkop Mitrofan, te nastojatelji svih fruškogorskih manastira

Ono što se ne zna, a vrlo je interesantno, jeste da je ikonostas manastira u celini oslikao čuveni srpski slikar Uroš Predić 1901. godine, što mu daje posebnu vrednost. Neke od ikona koje je Predić oslikao su i ikona Svete Trojice, ikona Tajne večere, ikona Blagovesti, Svetog Jovana Krstitelja, Svetog oca Nikolaja...

Malo se zna i da se u manastiru od 2002. godine nalazi čudotvorna ikona Bogorodica Trojeručica, doneta sa Svete Gore Atonske, a identična je hilandarskoj istoimenoj čuvenoj ikoni. Kada smo u manastiru upitali da li je u pitanju kopija, sasekli su nas:

- Nije kopija, nego je identična originalnoj ikoni! Identična je po liku, izradi, dimenzijama, i ona, kao i hilandarska, ima svoje naličje, na kojem je sveti Nikola Mirlikijski Čudotvorac, a naša crkva je posvećena upravo njemu. Izrađena je u istoj radionici u kojoj je rađena hilandarska ikona Bogorodice Trojeručice.

U manastiru su prvih deset godina boravka ikone vodili evidenciju. Tamo je zapisano da je u toj prvoj deceniji 60 bezdetnih bračnih parova, posle 10-15 godina braka bez dece, dobilo potomstvo posle molitvi pred ovom čudotvornom ikonom.

- Posle smo prestali da vodimo evidenciju, a parovi su dolazili i dovodili bebe. Uglavnom su devojčice dobijale ime Marija - otkriva nam jedna od monahinja.

Inače, originalna Trojeručica je nastala u 8. veku, kada se Jovan Damaskin molio pred ikonom Bogorodice da mu isceli ruku. Nakon čudotvornog isceljenja, dao je zlatarima da iskuju od srebra ruku i postave je na tu ikonu Bogorodice.

Više monahinja nego meštana

Čak 27 godina u selu se nije čuo plač deteta

Prema popisu iz 2011, u selu je bilo 76 stanovnika. Danas svega petnaestak. Mnogi pomrli, mnogi se preselili u Novi Sad, Beograd ili Irig. Čak 27 godina u selu se nije začuo plač bebe.

- U selu nema devojaka već godinama, momaka slabo. Ima jedan dečko od 27 godina i dvojica starijih oko 50 godina, ajde i njih da računamo u momke - priča nam Vera Janošević (73), koja u Grgetegu živi 55 godina.

Selo je, veli, nekada bilo živo, narod se lepo družio, organizovali su igranke...

- Nemam s kim ni kafu da popijem više. Muž se malo zanima sa živinom, ja kuvam, nekad štrikam, svađamo se ko će šta da gleda na televiziji i tako od vikenda do vikenda, dok nas deca ne obiđu.

Lazu Jovančevića (82) sreli smo kad je izveo ovce na ispašu.

- Sad retko dolaze i vikendaši. Mi smo ovde izbegli iz Hrvatske 1995. Otad se jedno rodilo, a više od 50 je umrlo i eto ti. Mnogi su prodali dedovinu ovde da bi kupili kola ili otišli na more. Neće mladi u selo, a staro je pomrlo.

Ilija Brdar (39) iz Novog Sada ima želju da selo oživi, on je ove godine otvorio restoran, a letos je u Grgetegu organizovao i Miholjske susrete sela.

Manastir Grgeteg ima kompletan Svetosavski tipik, liturgiju svako jutro, a i večernju molitvu.

- Mi nismo pored puta, kao što je Krušedol, nemamo uvek 10-15 autobusa ispred, kod nas retko koji autobus zaluta - kažu u ovom manastiru.

A verujte da bi trebalo da ga posetite.

Kurir.rs/ Mina Branković

Bonus video: