PENZIONERE U SRBIJI ČEKAJU DVA POVEĆANJA PENZIJA: Plate će takođe biti veće, a zna se i za koliko! Ministar Mali otkrio detalje

Srbija na računu trenutno ima 533 milijarde dinara, a u julu 2012. naša zemlja je imala osam milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni za mesečne penzije. Penzioneri od oktobra mogu da očekuju povećanje od 5,5 odsto, a od 1. januara 2024. još 14,6 odsto.

Najavili ste isplatu 10.000 dinara deci do 16 godina. Koliki je značaj ove pomoći i da li država planira još neku pomoć, prvenstveno majkama i deci?

- Najveću snagu tokom prethodne tri godine krize naša država pokazala je kroz pomoć građanima i privredi. Oko devet milijardi evra je ta pomoć iznosila, uz sve ekonomske teškoće koje su te godine pratile. Podrška roditeljima i deci ne sme nikad izostati, a sada imamo ekonomsku moć da mislimo i o tome. Prijavljivanje za isplatu po 10.000 dinara deci do 16 godina počinje 20. avgusta na portalu Uprave za trezor i trajaće do 20. septembra, a isplate su planirane od 25. septembra.

Očekujemo da će za ovu meru podrške biti potrebno oko 100 miliona evra za oko 1.190.000 dece. Tako se ponaša odgovorna, jaka, stabilna država, koja ispunjava svoj najvažniji zadatak - tu je za svoje građane. Za sve ove mere imamo dovoljno novca, one ni na koji način neće uticati na stabilnost naših javnih finansija, a istovremeno imamo realan rast dohotka građana.

Srpska ekonomija uspešno odoleva krizi?

- Koliko je ekonomija stabilna, pokazuju grafikoni, stanje na terenu i stanje u budžetu. Te tri stvari su koordinate dobrog ili lošeg upravljanja javnim finansijama. Grafikoni kažu da smo prošle godine ostvarili rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, a u poslednjih deset godina ukupno smo premašili 26 milijardi, da smo nezaposlenost spustili na oko devet odsto sa nekadašnjih 25,9 odsto, što sada zvuči kataklizmično, a i jeste bilo, da smo u trećoj godini krize koja utiče na ceo svet, pa i na nas, uspeli da ostvarimo rast BDP, a da pritom javni dug držimo ispod 60 odsto, što je crvena linija dogovorena u Mastrihtu.

Uz sve to uspevamo da povećavamo plate i penzije, javna ulaganja, ne zaustavljamo kapitalne projekte. Stanje na terenu pokazuje hiljade aktivnih gradilišta, gradi se punom parom, pokazuje kilometre novih auto-puteva, obilaznica, magistrala, nove bolnice i domove zdravlja, infrastrukturni bum koji doživljavamo u poslednjih deset godina, na koji smo predugo čekali. I treće, stanje u budžetu kaže da na računu imamo 533 milijarde dinara, a koliku nam to stabilnost i samopouzdanje uliva, dovoljno je jasno ako vam kažem da je u julu 2012. Srbija imala osam milijardi dinara na računu, što u tom trenutku nije bilo dovoljno ni za mesečne penzije. Tako mi, ukratko, odolevamo krizi.

Beograd je izabran za domaćina specijalizovane izložbe Ekspo 2027. godine. Šta to znači za Srbiju i građane?

- Puno smo radili na tome da pobedimo u izboru za domaćina Ekspo izložbe i zaista nam nisu mogle stići bolje vesti iz Pariza. Ekonomski, turistički, reputacioni i svi drugi mogući benefiti biće nemerljivi. Osim što ćemo pokazati sve naše potencijale, privući turiste, poslovne ljude, investitore, još jednom dovesti svet u Beograd, mi ćemo na svakom sledećem događaju za koji budemo konkurisali imati to veliko iskustvo i infrastrukturu koja će nas uvek činiti dobrim kandidatom, a našim građanima ostati zauvek. Osim ponosa i časti, ne treba zanemariti ni ekonomski momenat. Ukupan procenjeni ekonomski efekat Ekspa 2027. iznosi 1,1 milijardu evra, očekujemo da će Ekspo u Beogradu posetiti oko tri miliona ljudi i da će biti više od 100 zemalja učesnica. To će biti odlična prilika našim kompanijama da prikažu lokalne proizvode, usluge i stručnost poslovnoj zajednici na regionalnom i globalnom nivou. Specijalizovana izložba Ekspo 2027. biće održana pored budućeg nacionalnog stadiona u Surčinu, gde će biti izgrađena i sva potrebna infrastruktura za Ekspo. Naravno, ne smemo zaboraviti ni da će Ekspo doneti povećanje zaposlenosti i otvaranje novih radnih mesta, s obzirom na to da će se graditi čitav novi deo grada. Zaista nam se velika stvar desila.

Kakvu Srbiju vidite za pet godina?

- To će biti 2028. godina, godinu dana od održavanja specijalizovane izložbe Ekspo, na kojoj će ceo svet videti šta smo uradili sa našom zemljom, koja se ranijih decenija nalazila u svetskim medijima uglavnom u lošim vestima. Nastavićemo reforme, ekonomski razvoj, modernizaciju naše zemlje. Te procese smo započeli, i to je sada nezadrživa stihija koju smo priželjkivali. Beležimo privredni rast, u situaciji kada mnogo jače ekonomije od naše klize u recesiju, imamo istorijski nisku nezaposlenost, rast plata, penzija i minimalne zarade. Uprkos svim teškoćama u prethodnih pet godina, ostvaren je kumulativni rast privredne aktivnosti od 18,8 odsto, uz očuvanje radnih mesta. Baš tu negde, na vrhu tog uzlaznog grafikona vidim Srbiju i za pet godina.

Koje veće strane investicije možemo da očekujemo i u kojim oblastima?

- U poslednjih deset godina imamo više od 400.000 novozaposlenih. Nismo samo ostvarili veliki rezultat u smanjenju nezaposlenosti već smo povećali i zaposlenost. To je nesumnjivo rezultat kompletne ekonomske politike vođene u poslednjoj deceniji, a to je politika obnove Srbije, otvaranja, evropeizacije, standardizacije, profesionalizacije. Uveli smo red, započeli digitalizaciju, privredni ambijent je postao privlačan investitorima, počeli su da dolaze u Srbiju.

Ponudili smo sigurnost ulaganja, predvidivost i, posledično, dobili velika ulaganja, nova radna mesta, rast ekonomije. Nisu investitori slučajno otkrili našu zemlju, na tome smo vredno radili. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je veliki broj novih fabrika poslednjih godina, a to je svaki put značilo nove plate, život za naše građane. Investicije neće stati, nastavićemo da pomeramo granice.

U javnom sektoru je već zabeležen rast plata, da li postoje mehanizmi da država utiče na privatni sektor, da prati dinamiku rasta zarada, da im sugeriše na to ili da kroz smanjenja određenih nameta iliti taksi i poreza stimuliše privatnike?

- Privatni sektor uvek prati javni, tako da povećanja ne izostaju ni tamo. To vidimo kroz generalni rast prosečne plate u Srbiji, i to mora tako da bude. Tako je, na primer, prosečna plata u Srbiji u martu ove godine iznosila 729 evra, a prema našim projekcijama u 2024. godini će biti 807 evra. Stimulacija o kojoj govorite je nešto što se kroz paket reformi na kojima radimo i koje smo sproveli već uveliko i primenjuje kroz različite programe i reforme koje utiču na celokupnu privredu. Opterećenja na zarade smanjujemo iz godine u godinu, što se pokazalo kao dobra i ispravna mera. Takođe, poboljšanju privrednog ambijenta smo znatno doprineli uvođenjem novog sistema e-fiskalizacije i e-faktura.

Kako će se kretati inflacija do kraja godine, kakve će biti cene i šta građani mogu da očekuju?

- Inflacija je rak svake ekonomije, a mi u Srbiji smo vrlo dobro upoznati sa njom i nismo se sada prvi put sreli s tom pojavom. Za razliku od ranijih kriza, kada je inflaciju gurala unutrašnja ekonomska neizvesnost, loše upravljanje javnim finansijama, loša monetarna politika, kada su se naši građani suočili s rastom kursa evra sa 80 na 120 dinara, danas je ona uvezena, diktiraju nam je spoljne ekonomske nestabilnosti, i s njom se borimo. Borimo se tako što se trudimo da za građane anuliramo njene štetne efekte, da zaštitimo standard, da očuvamo do sada postignute rezultate. Inflacija je već na silaznoj putanji i očekujemo dalje smirivanje inflacije do kraja godine.

S početkom rata u Ukrajini eskalirala je globalna kriza, koja se prenela i na Srbiju, kada je došlo do poskupljenja i hrane, pa i svega drugog što se gotovo svakodnevno kupuje. Neretko se može čuti da kad kriza umine ili se okonča, te cene neće padati, što brine narod. Šta će se desiti s cenama, da li će trgovci možda morati da ih vrate na nivo od pre početka krize?

- Rast cena namirnica je svuda prisutan, ali verujem da ipak ulazimo u mirniji period i da iznenađenja više neće biti. Od kraja leta i početka jeseni nama cene diktira rod žitarica. U zavisnosti od toga koliko će koštati kukuruz, suncokret ili soja, zavisiće i cene namirnica. U aprilu je zabeleženo međugodišnje usporavanje inflacije od 1,1 odsto, 0,7 procentnih poena je bilo usporavanje rasta cena hrane, a ona učestvuje znatno u budžetu domaćinstava.

Lanci snabdevanja su se vratili u normalne tokove, a cene energenata su na silaznom nivou. To će sve uticati na silazni trend inflacije u narednom periodu, što će doneti olakšanje građanima, uz povećanje plata i penzija, pre svega kako bi se održao životni standard.

Kurir.rs/ Aleksandra Kocić

Bonus video: