Broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji iz godine u godinu raste, a posebno zabrinjava visok procenat dece među njima, koji iznosi čak 40%!
Na alarmantno stanje u oblasti trafikinga upozorava Biro za borbu protiv trgovine ljudima povodom Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima koji se obeležava 30. jula.
Pozivajući se na podatke Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima podsećaju da je u odnosu na 2021, evidentan porast žrtava trgovine ljudima u 2022. godini od čak 35%, gde većinu žrtava čine žene, čak 79%, dok je seksualna eksploatacija dominantan oblik.
Bizarne potrebe klijenata
- Alarmantna je činjenica da su oblici eksploatacije dece sve brutalniji, zbog bizarnih potreba destruktivne klijentele koju snabdevaju kriminalne grupe i pojedinci. Prosečna starost dece žrtava je između 12 i 14 godina, ali moramo napomenuti da je nakon brojnih prijava ali i akcija koje su sprovodili državni organi u razotkrivanju i hapšenju pedofila i vrbovatelja, pronađen ogroman broj eksplicitnog i izuzetno ekstremnog zlostavljanja male dece pa čak i beba. To je jasan pokazatelj o izopačenim umovima, koji neće birati sredstva, načine i mogućnosti, kako bi došli do odgovarajuće žrtve - navodi se u saopštenju Biro za borbu protiv trgovine ljudima.
Dodaju da je zabrinjavajući pad starosne granice (uzrasta) dece, koja su izložena eksploataciji, najčešće seksualnoj i prinudnim brakovima, kao i prosjačenju.
Navodeći da širom sveta ima preko 25 miliona žrtava eksploatacije bilo koje vrste, iz Biroao ukazuju da je to veliki problem koji ima nesagledive posledice na društvo, zemlju i svet a pre svega na uništene živote koji su odvučeni u svet trafikinga.
A koliko je ovaj problom zaista alarmanatan pokazuju i najnoviji izveštaji Centraza zaštitu žrtava trgovine ljudima. Oni govore da je samo u prvih pet meseci ove godine u Srbiji formalno identifikovano čak 30 žrtava trgovine ljudima, dok ih je u celoj prošloj godini identifikovano 62 a što je bilo povećanje od 35% u odnosu na 2021. godinu.
Izveštaj Centra za prošlu godinu ukazuje da je seksualna eksploatacija i dalje najdominantniji vid, čiji se udeo dodatno povećao i čini čak 55%. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12,9 %, zatim višestruka eksploatacija sa 11,3%, prinudni brakovi sa 9,5% i radna eksploatacija sa 6,4%.
- Procenat maloletnih osoba među formalno idenifikovanim žrtvama u porastu i čini 40%. Posebno zabrinjava to što su oblici eksploatacije dece veoma ekstremni i što imamo veliki porast broja seksualno eksploatisane dece, koji je veći nego za protekle dve godine zajedno. Uglavnom se radi o devojčicama (13 od 14 žrtava), a prosečna starost seksualno eksploatisane dece je 14 godina - stoji u izveštaju.
I roditelji treafikeri
Navodi se i da najveći broj žrtava trgovine ljudima dolazi iz Beograda, Novog Sada, Šapca, Jagodine, Pančeva, Subotice i Niša, kako i da je najveći broj žrtava (84%) eksploatisan u Srbiji, a u 16% u inostranstvu, uglavnom u zemljama Zapadne Evrope i to kroz prinudni brak, prinudu na prosjačenje, radnu i višestruku eksploataciju.
U toku 2022. godine, u Srbiji je identifikovano i šest stranih žrtava, a u prvih pet meseci ove godine četiri (po jedna iz Ukrajine i Irana i dve iz Indije).
Prema podacima prikupljenim od žrtava, eksploatacija je najčešće trajala do tri meseca ili preko tri godine.
- Podaci koje smo prikupili takođe pokazuju da je u 88% slučajeva eksploatator od ranije poznat žrtvi. To su njeni prijatelji, poznanici, roditelji, rođaci, partneri ili poslodavci. Samo u 12% slučajeva, eksploataciju vrši neko koga žrtva nije poznavala - navedeno je u izveštaju.
Ugroženi interesi
Trafikeri prete i proganjaju
Radnici Centraza zaštitu žrtava trgovine ljudima se godinama, trudeći se da pomognu žrtvama, suprotstavljaju interesima nekih veoma opasnih ljudi, nasilnika, kriminalaca i kriminalnih organizacija, zbog čega su trpeli različite vrste pritisaka i neprijatnosti od njih ili njihovih advoakata. U toku 2022. godine, Centar je prijavio nadležnom tužilaštvu jedan slučaj u kome je stručna radnica dobijala pretnje i bila proganjana od strane trafikera.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
