Promocija trećeg, dopunjenog i izmenjenog izdanja monografije "Vojni sanitet u srpskom narodu" održana je danas na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Svečanosti koju je organizovalo Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji prisustvovali su ratni komandanti Vojske Republike Srpske i Vojske Jugoslavije, od Krajine do Kosmeta, proslavljeni ratni hirurzi i šefovi vojnog saniteta, kao i aktuelni načelnik Uprave za vojno zdravstvo general Radivoje Andelković. O monografiji su govorili akademik prof. Duško Vulić, prof. dr Elizabeta Ristanović, prof. dr Goran Latinović i prim, dr Momir Pušac za izdavača monografije.
Prof. dr Elizabeta Ristanović govorila je o ovom izuzetnom delu: -Uvaženi generali, oficiri, akademici, profesori, lekari, stvaraoci, ratnici, veterani srpskog vojnog saniteta, izuzetno mi je zadovoljstvo što sam danas ovde. Zahvaljujem Predstavništvu Republike Srpske koje nam je omogućilo da budemo deo ovog praznika pisane reči i da danas ovde promovišemo delo koje se formalno rodilo u Banja Luci ali je stvarano radom smelih pojedinaca kroz dugotrajnu i nimalo laku istoriju našeg vojnog saniteta. O njihovim svetlećim tragovima treba govoriti, ali i o pravcima daljeg razvoja srpskog vojnog saniteta na kapijama novog sveta koji počinje da se rađa i u čije smo temelje mi prvi ugradili živote, predstavljajući vesnik Vaskresenja i nove zore, onda kada se svima činilo da će mrak unipolarnosti zauvek trajati.
Od Nemanjića do danas
-Srpski vojni sanitet nastajao je i kalio se u brojnim bitkama koje je naš narod vodio u svojoj dugoj i burnoj istoriji. Još u vreme Nemanjića, koji su je začeli, srpska medicina je po organizaciji i praksi bila na nivou tada dosegnutih znanja i umeća. Sveti Sava osnovao je prve bolnice u Hilandaru i Studenici. Kralj Milutin, Stefan Dečanski, Dušan Silni i knez Lazar nastavili su da koračaju trasiranim stazama. Onda je stigla Kosovska bitka koja je označila kraj razvoja tadašnje srpske države. Evropa nas, po običaju, nije razumela, kao što nije razumela ni sudbinsku opasnost koja se zaustavila tek pod zidinama Beča. U tom periodu počelo je naše nacionalno raspeće i borba za goli, biološki opstanak, koja se uvek odvija na tragičnoj razmeđi između Istoka i Zapada. Kosovski zavet ostao je srž našeg kolektivnog pamćenja, kao i snaga nadahnuća za slobodom i nabujalog plamena otpora koji je vojničkim genijem posle više vekova raspirio Karađorđe, a razgorevao Miloš Obrenović, naravno zahvaljujući stvorenim geopolitičkim pretpostavkama. Srpska državnost i nacionalni identitet ponovo su vaspostavljeni, a u okviru toga i vojska kao jedan od osnovnih stubova.
Ukaz knjaza Miloša
-Ukazom knjaza Miloša Obrenovića 1836. godine osnovana je Garnizonska vojna bolnica na prostoru današnje Botaničke bašte „Jevremovac" u Beogradu, koja je predstavljala začetak razvoja vojnog saniteta, čiji istorijski kontinuitet dalje pratimo. Knjaz Aleksandar Karađorđević doneo je 1844. godine Ukaz o nastanku Soldatskog špitalja, preteče naše VMA. Tokom vremena i daljih stalnih borbi za zaokruživanje našeg državnog, istorijskog i etničkog prostora, kroz epopeje balkanskih i golgote Prvog i Drugog svetskog rata, naš vojni sanitet se kalio i opstajao, u bitkama, stradanjima, epidemijama, a njegovi pripadnici pokazivali su natčovečansku plemenitost i samopregor, nesebično žrtvujući živote za spas svojih saboraca, građana, ali i neprijateljskih vojnika! Kroz bitke koje traju do današnjeg dana, neprekidno su se kristalisale najbolje vrednosti izuzetnih lekara i sjajnih ličnosti čija su herojska dela nesvesno utkivana u motive i postupke potonjih generacija. Nametnutu, neplaniranu, ali pravu probu stepena organizovanosti, stručnosti, veličine sveukupne, a posebno profesionalne etike i čistote patriotizma, pripadnici srpskog vojnog saniteta doživeli su u poslednjoj deceniji 20. veka. Sanitetska doktrina uvežbavana godinama, menjala se u hodu i prilagođavala surovosti građanskog rata u kome je izgarala država Južnih Slovena u čije smo temelje utkali najviše života, ali i svoju državnost. Nismo znali da živimo na takvim naslagama mržnje koje su, potpaljene upaljačima donetim izvana, proizvele neugasivu žeđ za uništenjem života i zatiranjem tragova srpstva na svim istorijskim i etničkim prostorima. Kada su vrtlozi stvarnosti ponovo probudili egzistencijalni strah, instinktivno smo počeli upirati poglede u prošlost, tražeći izlaz u svom izvoru. Kao u svim sličnim istorijskim okolnostima, lekari, pripadnici vojnog saniteta, istakli su zastavu ljubavi prema životu i prema čoveku, zastavu znanja, požrtvovanosti, humanizma i istinske čestitosti!
Pomoć hiljadama ranjenika
- Možda smo zaista nesrećan narod koji je sagradio kuću na drumu, ali nismo verovali da će se na pragu novog milenijuma u civilizovanoj Evropi, pod plaštom demokratskih vrednosti, nastaviti sled krvoločnih zločina opisanih u romanu "Na Drini ćuprija", uz korišćenje najrazornijih sredstava za ubijanje živog tkiva i duše naroda. Međutim, i u takvim okolnostima naš rad je ostao čist i ime neukaljano. Medicinska pomoć pružena je u jednakom stepenu svima, bez obzira na nacionalnu pripadnost, ideološka opredeljenja, verska osećanja i socijalni položaj. Na stotine hiljada ranjenika zbrinuto je na prvoj liniji fronta, u ratnim bolnicama ili je upućeno u našu Vojnomedicinsku akademiju gde su lečeni po najvišim standardima medicinske struke i nauke, o čemu su svedočila i veoma uspešna predstavljanja rezultata našeg rada na više svetskih naučnih kongresa iz domena ratne medicine, posebno hirurgije, ali i ostalih grana biomedicine i preventivne zaštite, kao i organizacije i postupanja u vanrednim situacijama, na desetine napisanih knjiga i naučnih radova. Hiljadama postraumatizovanih pružena je potpuna medicinskopsihološka pomoć, dok je više hiljada ranjenika oporavljeno. Zahvaljujući izuzetnim stručnim naporima naše sudske medicine, mrtvi su ponovo otkrili svoja imena, svedočeći živima šta se zapravo događalo na ovim terenima. Prema izveštajima komandanata ratnih jedinica, postupanje prema ranjenima i obolelima i ukupan angažman i posvećenost pripadnika vojnog saniteta bili su nezamenljiva psihološka podrška i komponenta jačanja borbenog morala jedinica i naroda. Nigde nismo stali, ništa nije ostalo nedomašeno. Specifičnost našeg sistema ogledala se u snažnoj motivisanosti osoblja, dok je vojna komponenta bila, jeste i ostaje naša vodeća organizaciona i stručna prednost. Verujemo da će to delo, nesebično darovano svom narodu, ostati trajni most, koji će spajati naš etnički prostor, ali i različita vremena, svedočeći o čoveku kao biću vrlina i ukazujući budućim generacijama kuda i kako se mora. A onaj kome tragove svetle, imao se „rašta i roditi", davno je zapazio naš vladika i vladar.
Teške devedesete
Onda je stigla prvo za Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku izuzetno teška 1995, a zatim i 1999. godina kada smo doživeli pravu biblijsku Apokalipsu: na našem nebu 78 dana su jezdili njihovi jahači sa zastavama natopljenim krvlju miliona ljudi širom planete, sejući oganj, bolesti, mrak, smrt, trovali nam bespovratno atmosferu i tlo, zasejavali nas osiromašenim uranijumom koji i danas uzima svoj danak kroz desetine hiljada obolelih i umrlih od malignih bolesti, hemikalijama iz naših industrijskih postrojenja, rušili mostove, škole i bolnice, ubijali i žive i mrtve. Najviše ognja bačeno je na našem tvrdom Vavilonu, na Kosovu i Metohiji. Svom čudovišnom činu dali su i cinično ime "Milosrdni anđeo", što je najružniji podsmeh celom hrišćanstvu. Zloupotrebljavajući medije nasrtali su bezobzirno na naša čula, obarali unutrašnje otpore, sa željom da sve, osim prolaznih vrednosti njihove civilizacije, potope u sivilo anonimnosti. Onda su nas ti cinični promoteri univerzalnih vrednosti bezumno optužili za njihove zločine. Borba između Davida i Golijata i danas traje, vodi se drugim sredstvima, ali se i nazire biblijski ishod. Golijat je činio i čini savršeno nečoveštvo sa previše snage, dok je na strani Davida um, razum i srce, koje se, nadahnuto kosovskim zavetom, greje vatrama slobode, ostajući i opstajući. I u toj situaciji, suočeni sa nadzločinom, pripadnici vojnog saniteta reagovali su promptno, racionalno i izuzetno efikasno, bez najmanje dvoumljenja. Pored neprekidnog, visokostručnog i visokoprofesionalnog rada u svim vojnozdravstvenim ustanovama kao i na terenu, materijalno i kadrovski su obezbeđivane sve jedinice na celoj teritoriji države i stručno koordinisan i kontrolisan kompletan rad vojnog saniteta. Bombe su padale svuda oko nas. Učinjena su velika materijalna razaranja čak i na objektu VMA, prepunom bolesnika i ranjenika, ali su se, uprkos tome, sve aktivnosti odvijale redovno. Nije prestajao ni naučnoistraživački rad.
Divljenje i poštovanje
-Dame i gospodo, ako je rat najveća tragedija koja može zadesiti jedan narod, onda smo mi zaista retko tragičan narod. Ali u svim teškim vremenima, srpski narod je iznalazio i stvarao mehanizme podizanja svoje vitalnosti i čvrstine, što mu je obezbeđivalo siguran opstanak. Upravo iz takvih snaga iznicali su i dodatni stvaralački motivi naših najboljih medicinskih kadrova, kao i potreba da se nova iskustva i znanja obrade i formulišu nove doktrine. To sve zaslužuje divljenje i visoko poštovanje. Živimo u turbulentnom vremenu, koje je ubrzalo svoje kretanje, svet se ubrzano prekomponuje i menja, a mi se suočavamo se sa brojnim novim izazovima i pretnjama po nacionalnu i regionalnu bezbednost. Zdravlje u najširem smislu sagledava se danas kao jedan od najvećih bezbednosnih izazova, upotreba oružja za masovno uništenje je realnost vremena u kome živimo, a zloupotreba nauke, posebno genetičkog inženjeringa i biotehnologije je toliko velika da se otvoreno govori o etnički specifičnom biološkom oružju i uticaju na genome nacija, populacija ili čak pojedinaca. Demografski problem je takođe jedan od vodećih bezbednosnih izazova, a jedan od naših najprioritetnijih nacionalnih zadataka je da ovu zemlju, ostavštinu i zavet predaka ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Rat za duše mladih vodi se surovo i bespoštedno, kroz nametanje kvazivrednosti suprotstavljenih našem arhetipu i duhovnom biću. Mnogo je frontova na kojima moramo da se borimo u vreme prividnog mira, mnogo izazova sa kojima se suočavamo. Zato nam je potrebna mudrost, pamet, iskustvo i znanje, snažan obrazovni sistem, ali i porodica, kao najsnažniji bedem i tvrđava. Mnogi signali zovu na uzbunu, dok opasne vatre ponovo prete da zapale ove prostore. Specifična znanja koju imamao i organizaciona struktura i snaga našeg vojnog saniteta potrebniji su nego ikada. Uprkos svemu, sigurni smo da ćemo iz svih iskušenja izaći snažniji i jači. Naše neprocenjivo bogatstvo su bili i biće ljudi koji ne računaju samo prost račun, već su spremni da u najdublje tajne struke i nauke proniknu. Zato se treba nadahnjivati najboljim iskustvima predaka i najboljim dostignućima savremene nauke. Tvrdi, postojani, uzdignutog štita, sa pogledom u budućnost slobodnih i ravnopravnih ljudi, moramo smelo koračati dalje. Iz ove olujne grmljavine koja dopire iz agresivnog okruženja naš narod će, sa svojim vojnim sanitetom i njegovom uzdanicom, VMA, sigurna sam, osvanuti u sunčanim prostorima oplođenim za svakovrsnu ljubav. Na mnogaja ljeta! Živeli stvaraoci! Živela Srbija! Živela Republika Srpska - poručila je prof.dr Elizabeta Ristanović.
E.K.
NE PROPUSTITE
