Endokrinolozi sve češće u praksi dijagnostikuju metabolički sindrom, koji nastaje usled insulinske rezistencije.
Svakodnevni stres, nedostatak kvalitetnog sna, nepravilna iskrana, pušenje i alkohol ostavljaju trajne posledice po zdravlje. Rezultat nezdravog načina života su endokrinološki problemi, a među najčeščima je metabolički sindrom.
Reč je o oboljenju koje dovodi do poremećaja metabolizma, a ogleda se u previsokim nivoima masti i šećera i visokim krvnim pritiskom. Koliko je ova bolest opasna, do kakvih posledica dovodi i na koji način se leči, u prilogu Kristine Vasković.
Pacijente sa ovom dijagnozom karakteriše gojaznost, koja se ogleda u prevelikom obimu struka. Retko se može javiti i kod normalno uhranjenih ljudi. U osnovi gojaznosti je početni metabolički poremećaj koji se zove insulinska rezistencija. Ona nije bolest, ali predstavlja značajno povišen rizik za nastanak povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, kardiovaskularnih obolenja i karcinoma. Insulinska rezistetncija jedan je od glavnih faktora rizika za nastanak sindroma policističnih jajnika, koji pogađa osam do 13 odsto žena u reproduktivnom dobu i najčešći je uzrok steriliteta.
- Moramo ga prvo prepoznati, endokrinolog treba da da konačnu dijagnozu, o čemu se radi, da vidi razloge za to, zbog čega to postoji i koji je od elemenata najdominantniji, koji treba zapravo lečiti. Lečimo ga preventivnim merama, znači opštim merama koje su redukcija opšte telesne težine ili popravak glikoregulacije različitim merama povećanja fizičke aktivnosti, adekvatnog unosa hrane. Leči se povišen šećer ili poremećaj lipida, hipertenzija ako postoji i sve zajedno je nešto što treba da se prati kod interniste, odnosno endokrinologa u specijalizovarnim ordinacijama - kaže dr Đuro Macut, endokrinolog. Farmaceutska komora Srbije, godinama sprovodi besplatnu uslugu savetovanja u apotekama širom zemlje, kako bi pacijentima ukazali na značaj redovne kontrole.
- Savetujemo da treba da se obrate stručnom licu, stručno lice je farmaceut koji je najdostupniji zdravstveni radnik ili lekar. Ni slučajno ne treba konsultovati internet, čak kada na internetu i lekari daju savete oni ih daju određenim pacijentima. Ne postoje dva ista pacijenta. Koliko god simptomi delovali slično, kada imate iste simptome kod dve različite osobe a jedna vam ima dijabetes a druga ima astmu, terapija nikako neće biti ista - rekla je Sonja Stojiljković, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.
Nuspojave insulinske rezistencije javljaju se u kasnijim fazama. U početku nema simptoma, a kasnije je prisutan stalan osećaj gladi, bilo odmah ili dva do četiri sata iza obroka, nekad noću, ali i umora, posebno nakon obroka. Javlja se i slaba koncentracija. Ukoliko uočite neki od ovih simptoma, važno je da se odmah javite lekaru, kako insulinska rezistencija ne bi prešla u dijabetes. Lečenje se sastoji u prevenciji srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2, čak i ateroskleroze. Sve to se postiže gubitkom težine, uzimanjem lekova i fizičkom aktivnošću.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
