Broj starijih osoba u svetu konstantno raste. Prema projekciji Svetske zdravstvene organizacije, u periodu od 2000 do 2050. godine broj starijih osoba će se povećati sa 605 miliona na dve milijarde. Ni Srbija nije izuzetak - u strukturi stanovništva Srbije osobe starije od 65 godina učestvuju sa 17,4 odsto, što naše stanovništvo čini jednim od najstarijih na svetu.
Sa kojim se izazovima suočava starija populacija, koje su posledice diskriminacije prema starima i kako da se borimo protiv ejdžizma samo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa Sandrom Bijelac, specijalistom socijalne rehabilitacije i psihoterapeutom.
Građani drugog reda
Naša sagovornica ističe da „savremeno društvo negira starost, bolest i smrt“.
- Životni stilovi se razlikuju samo po obliku i načinu na koji se čovek bori protiv prirodnog procesa. Samim tim su sve više zastupljeni plastična hirurgija, vežbanje, određeni načini ishrane, suplementi kao način da se proces starenja zaustavi i život produži. U siromašnom društvu kao što je naše postoji velika razlika kako u imovinskom statusu, tako i u načinu života koji određeni čovek sebi može da priušti. Ljudi sa većom količinom novca, kojima su dostupnija medicinska, estetska i socijalna podrška, drugačije se odnose prema procesu starenja i samim tim društvo ih drugačije tretira - navodi Sandra Bijelac. Ona ističe da „nažalost, većina ljudi u našoj zemlji teško sebi može da priušti ovakav životni stil, te se suočavaju sa velikim egzistencijalnim problemima“. - Pored nedovoljno sredstava koja bi im omogućila kvalitetan životni stil (kvalitetnu ishranu, odlazak na more ili u banje, adekvatne medicinske tretmane), društvo ih tretira kao osobe drugog reda. To možemo uočiti kako u svakodnevnom kontaktu sa njima, tako i na osnovu starosnih granica koje se postavljaju pri zapošljavanju, podizanju kredita, kupovnoj moći...
Posledice diskriminacije
Osobama starije životne dobi često se nameće da poštuju pravila oblačenja koje diktira modna industrija, navodi naša sagovornica. - Retko ih možemo videti na događajima od društvene i socijalne važnosti nakon odlaska u penziju, čak i na društvenim mrežama se karakterišu kao stari i nepoželjni da kreiraju ili konzumiraju određeni medijski sadržaj. Ovakav tretman društva prema starosti dovodi do toga da se ljudi povlače u okrilje porodice ili, ukoliko je nemaju, u samoću. S obzirom na to da starenjem dolazi i do pojave velikog broja bolesti, njihov fokus je na bolesti, usamljenosti, propadanju i smrti. Ovakav tretman dovodi do pojave emocionalnih oboljenja, depresije, anksioznosti, što dodatno narušava kvalitet njihovog života. Dok u bogatijim zemljama ljudi kada završe svoj rani vek započinju novi životni ciklus, na našim prostorima starost podrazumeva usamljenost, odbačenost i strah od smrti - navodi naša sagovornica.
