ZORAN JE NAJMLAĐI POGINULI PILOT U NATO AGRESIJI Majka ga molila da ne ide, on hteo da BRANI DECU: Voleo PLAVO, žene ga obožavale
On je herojski branio srpsko nebo, a stradao je trećeg dana NATO bombardovanja - 26. marta 1999.
Pre 25 godina, na današnji dan 1999, počela je agresija na našu zemlju. Tri dana kasnije u borbi sa NATO avijacijom koja je bombardovala ciljeve u tadašnjoj Jugoslaviji stradao je major Zoran Radosavljević.
Rođen je 26. februara 1965. godine u Prištini, u porodici vojnog lica. Osnovnu školu završio je u Beogradu, Vazduhoplovnu gimnaziju u Mostaru, a Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Puli i Zadru. Bio je najmlađi borbeni pilot MIG-29 u istoriji jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva.
Kobnog dana, zajedno sa kolegom, majorom Slobodanom Perićem, doborovljno javio na borbeni zadatak, i potom ušao u neravnopravnu borbu sa višestruko brojnijim i tehnički nadmoćnijim neprijateljem (24 NATO aviona protiv 2 srpska MIG-a). Njegov avion pogođen je u rejonu Majevice u Republici Srpskoj i pao je kod sela Donja Trnova.
Zahvaljući dečacima od 16 i 17 godina iz okoline Bijeljine, Zoran je sahranjen. Trup aviona bio je na livadi, kljun na jednoj planini, a njegovo telo sa sedištem na drugoj. Dečaci su uzeli merdevine i ćebe od jedne bake. Umotali ga i predali vojsci Republike Srpske. Vojnici su ga peške preko njiva preneli u bolnicu u Loznici.
- Ubrzo su došli američki vojnici i maltretirali meštane da kažu gde je pilot - priča teško uzdišući Zoranova majka Rada, koja svakog dana obilazi sinovljev grob na beogradskom groblju Lešće, pisao je Kurir 2006. godine.
Dan pre pogibije odnela mu je, kaže majka, poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom, i molila ga da ne leti.
- Mama, moram - rekao je tada Zoran majci. - Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji.
Kobnog dana nije se javio kući da, kao što je porodica navikla, pita kako su Marija i Marko, njegov sestrić i sestričina, za koje je mnogo brinuo kada je počelo bombardovanje. Majka Rada kaže da je predosećala da se nešto desilo. Zvala je komandu. Rekli su joj da ne brine, da su "svi piloti bezbedni".
Sestra Snežana zvala je pilote pokušavajući da sazna nešto o Zoranu.
- Govorili su da će ga naći. U stvari, svi su znali, ali niko nije smeo da kaže - seća se majka Rada pogibije svog 34-godišnjeg sina.
Voleo je sve što je plavo
- Voleo je sve što je plavo! More, nebo, uniformu i plave devojke - osmehujući se kaže majka Rada. - Nije mogao da se odbrani od devojaka koje su njegov broj telefona nalazile preko službe 988. Zbog toga je intervenisao da se broj skloni iz telefonskog imenika. Dugo posle smrti devojke su ga i dalje tražile telefonom, prisećala se majka Rada.
Zoranov veliki prijatelj, pukovnik Nebojša Đukanović, zamenik komandanta VS PVO, kaže da je bio pun života i energije.
- Bio je visok, lep i naočit momak, koga su žene volele. On je voleo samo avione - seća se Đukanović.
Zoran je posthumno odlikovan medaljom za hraborost i unapređen ukazom svog komandanta. Glavna ulica u Batajnici danas ponosno nosi ime Majora Zorana Radosavljevića.
O junačkoj pogibiji i herojstvu majora Zorana Radosavljevića ispevane su brojne pesme i snimljeni dokumentarni filmovi.
Ostale su zabeležene njegove reči koje se na jedinom dostupnom audio-vizuelnom sadržaju mogu čuti na 2:38.
Na mestu pada njegovog aviona, podiguta je spomen ploča stradalom pilotu. Ona je istovremeno podsetnik na večnu tugu, ali i ponos na neizmerno herojstvo jednog čoveka, čije se ime ne sme zaboraviti.
Inače, Zoran je bio i pasionirani jedriličar i osnivač JK Polaris. Posle njegove pogibije, u septembru 1999. jedriličari iz JK Polaris i beogradskog JK Lamar započeli su sa održavanjem memorijalne jedriličarske regate koja nosi njegovo ime - Zokijeva regata.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova