Kako se stres kojem smo izloženi na radnim mestima direktno odražava na roditeljstvo? Struka otkriva: Od ove tačke sve počinje!
Stres je bolest 21. veka, a sindrom sagorevanja na poslu je čak 11.000 puta češći danas, nego devedesetih godina prošlog veka. Ostajanje prekovremeno na poslu, loši međuljudski odnosi sa kolegama ili nadređenima dovode do osećaja iscrpljenosti i hroničnog stresa.
- U stvari se radi o tome da dođemo do jedne tačke kada više nemamo energiju, snagu, volju za ono što radimo, što znači da smo jednostavno sagoreli, prešli smo određene granice, nismo dobro brinuli o sebi i tada se pojavljuju simptomi kao što su nesanica, osećaj teskobe i slaba motivacija, energija nam je vrlo loša, više se povlačimo u sebe - objašnjava Snežana Anđelić, psihoterapeut.
Sledeći stepen je depresija, upozoravaju psiholozi. U toj fazi - uprkos snu budite se umorni ili pak patite od nesanice, nemate volje za stvari koje su vas ranije ispunjavale, kao što je druženje sa prijateljima.
- Potrebno je da izdvojte vreme za sebe, isključite sve, isključite telefon, isključite internet - savetuje Anđelić.
Takođe i zaposleni u ljudskim resursima mogu pomoći radnicima da prevaziđu tzv. burnout.
- Mi pokušavamo da preveniramo tu situaciju, da radimo dosta sa menadžerima i njih zapravo usmeravamo na koji način da planiraju i organizuju vreme, na koji način da razgovaraju sa zaposlenima i da budu otvoreni i transparentni da bi zaposleni zapravo prijavili bilo kakve izazove koje imaju na poslu. Pored toga, imamo psihologe u HR timu, koji su svakako tu da obave razgovore - kaže za Kurir televiziju Jelena Vuković, direktorka ljudskih resursa.
Ukoliko neko sebe dovede u pomenutu situaciju, ona se može odraziti i na porodicu, odnosno decu. U takvim slučajevima često se okrećemo lakšoj varijanti, pomoći u vidu roditeljstva, koju danas predstavljaju elektronski uređaji.
Korišćenje mobilnih telefona ima svojih benefita, ali kada su u pitanju deca - taj alat postaje posebno štetan. Umesto da slažu kockice ili boje, mališani gledaju video snimke ili dodiruju ekrane, a posledice su brojne. Deca tako sve češće imaju problem da drže olovku, vezuju pertle ili koriste makaze.
Psiholozi Snežana Repac i Zoran Mašović složili su se da se štetan uticaj može primetiti i u finoj motorici, što se odražava na najjednostavnije radnje.
- Najveći problem je formativnom periodu, znači od neke šeste godine, posle toga đene-đene. Ali, suština je u tome, da bi nama bilo lakše, mi deci damo elektroniku u ruke i onda smo mi zapravo stvorili problem.
Ništa manje opasno nije ni zračenje telefona, a Zoran Opsenica, konsultant za elektromagnetna zračenja kaže:
- Sva dugoročna izlaganja nam štete, a kod dece pogotovo jer ona treba da se razvijaju i da imaju nesmetan razvoj. Elektromagnetna zračenja imaju mnogostruke biološke štete na čoveka, od oštećivanja mitohondrija i mnogo toga drugog, a kada se deca razvijaju to može da multiplicira probleme koje će posle da imaju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
