Slušaj vest

Da li smo mi kao društvo manje solidarni, manje humani, manje empatični? Naravno da nismo i to pokazujemo u nizu situacija kada se okupljamo ’kao jedan’ da bismo pomogli. Zbog čega, onda, oko 2.000 ljudi u Srbiji, među kojima i oko 40 dece čeka poziv – najvažniji u životu – da je donor organa pronađen i da šansa za život postoji?

Svedoci smo da se odnos prema donorstvu organa menja kada je transplantacija jedini način da sačuvamo život. Donacija organa je spasonosni čin, a imajući u vidu da je broj ljudi koji čekaju na transplantaciju u Srbiji veći od broja dostupnih organa, neophodno je da svi zajedno učinimo sve da podstaknemo kulturu donatorstva zbog čega Hemofarm fondacija od 2016. godine sprovodi kampanju ’Najvažniji poziv u životu.’ Podsećajući na važnost ovog čina, Fondacija je samo prošle godine instalacijom od 2.000 peščanih satova na Trgu Republike u Beogradu, koji predstavljaju 2.000 ljudi koji se nalaze na listama za transplantaciju poslala poruku da vremena više nema i tako nastavila borbu za humanije i solidarnije društvo kroz apel ’Budimo bolji ljudi. Postani donor. ’“Pokazalo se da svaki put kada sprovodimo kampanju, broj donora i transplantacija u Srbiji raste. Naša svrha je da brinemo o zdravlju ljudi, stoga podržavamo kampanju kako bi konačno rešilo pitanje u interesu života ljudi koji su na listi za transplantaciju. Donacija organa je dragocen dar života, koji pomaže da se spasu ili poboljšaju životi ljudi. Apelujem na sve da nam pomognu i podrže donorstvo”, poruka je generalnog direktora Hemofarma Ronalda Zeligera. On je dodao da je to jedini način da izgradimo odgovorno i humano društvo što mora biti interes svih nas.

Ronald Zeliger - Hemofarm.jpg
generalni direktora Hemofarma Ronald Zeliger Foto: Promo

Nosioci kampanje „Najvažniji poziv u životu“ su pacijenti koji čekaju na transplantaciju organa ili su transplantirani, porodice koje su dale saglasnost za doniranje organa svojih preminulih članova, i lekari – svi oni kroz deljenje ličnih priča i iskustva jačaju svest ljudi o ovom važnom životnom pitanju. Broj donora se na prste može izbrojati, zbog čega je važno upoznati svoje najbliže sa sopstvenim željama i stavom o doniranju organa. Ali važno je i da najbliži taj stav razumeju i vide ga kao čin humanosti i solidarnosti. Iako zakon ne propisuje obavezno traženje pristanka porodice, u praksi se, ipak, poštuje želja porodice preminule osobe. U Srbiji su to izuzeci, poput porodice Zorana Dragišića, koji je dao saglasnost da se organi iznenada preminule supruge od moždane aneurizme doniraju i tako spasao četiri života.

“Drago mi je da smo tog teškog trenutka imali priliku da učinimo nešto dobro i za druge. Donirano je njeno srce, jetra, bubrezi, rožnjače. Molim se Bogu da su ti ljudi dobro, da su im ti organi pomogli da nastave život. U trenutku tog velikog bola, velikog šoka, od koga se nisam ni oporavio i neću do kraja života, uteha mi je da neki ljudi žive sa njenim organima i da ona tako nastavlja da živi kroz druge ljude”, rekao je dr Dragišić.

Kada bi samo desetoro ljudi, na milion stanovnika, odlučili da budu donori organa – nestale bi liste čekanja na transplantaciju. Statistika je surova, ali nije ni život blaži – šansa da nam zatreba organ, 20 puta je veća od one da budemo donor.
I dok su u Srbiji u 2024. godini obavljene samo 44 transplantacije, u susednoj Hrvatskoj taj broj je blizu 300. Veliki uticaj na visok broj donora u toj zemlji je imao i stav katoličke crkve po kojoj: „Sve što može poslužiti živome, greh je zakopati“. Srpska pravoslavna crkva, kao institucija kojoj se najviše veruje, prošle godine je saopštila da se Crkva ’saglašava sa transplantacijom organa ukoliko je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe, a donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost.’ Ovo sve važi, ističe Crkva, „s tim da je smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom“.

Osim podrške Srpske pravoslavne crkve, važno je i da Srbija dobije Zakon o presađivanju ljudskih organa, bez kojeg je već skoro četiri godine, podigne broj donora na 10 na milion stanovnika i postane članica međunarodne organizacije za razmenu organa „Eurotransplant“. Pristupanjem „Eurotransplantu“ smanjila bi se visoka smrtnost na listama čekanja i dužina čekanja na transplantaciju.
Hemofarm fondacija zajedno sa Ministarstvom zdravlja i udruženjima pacijenata vrlo posvećeno radi na povećanju broja donora i transplantacija organa kroz kampanju ’Najvažniji poziv u životu’ i ostvaruje pomake, ali suštinski, nedostaje konsenzus čitavog društva oko ovog plemenitog čina koji spašava život.

Promo