"Osetila sam da je auto usporio, a onda shvatila užas u kojem sam se obrela" Šok ispovest Beograđanke o jezivom taksisti: "Samo sam ispala iz kola..."
Jedna devojka iz Beograda ispričala je na mrežama kako je taksista iznenada, usred noći, skrenuo s puta i odvezao je u mračnu, blatnjavu, makadamsku ulicu, kuda nije bilo nikakve potrebe da ide. Nije ništa govorio. Uplašena da će joj nauditi, istrčala je iz kola u pokretu i pomoć potražila u obližnjoj kući dok je taksista nastavio nemo da je posmatra!
Iako je ova priča jeziva sama po sebi, možda je još jezivija činjenica da je bilo na desetine onih koji su devojku optužili da laže, da "mu je sigurno dala neki povod" da je odveze na mračno mesto, kao i da je to sve uradila da ne bi platila vožnju.
- Išla sam kod drugarice koja živi van Beograda. Naručila sam taksi. Sela. Majka me je pozvala. Iz razgovora s njom taksista je shvatio da se neću dugo zadržavati. Pitao je želim li da me sačeka i ja sam pristala - ispričala je ona na Tiktoku.
Nakon što se videla s drugaricom, sela je ponovo u auto. Ponovo joj je zazvonio telefon. Pričala je, ne obraćajući pažnju na to kuda idu.
- Osetim da je auto usporio. Primetim da uopšte nema rasvete. Mrak. Vidim neko drveće... Pogledam levo, pogledam desno - blato, trava, makadam. Bilo je toliko blato i tako užasan put da je morao da vozi 20-30 na sat. Pogledam u njegovo lice u retrovizoru. Video je to. I ništa mi nije rekao. Ni u jednom trenutku mi nije rekao da smo pogrešili put ili nešto slično. Kada sam videla da se ponaša kao da je to najnormalnija stvar, otvorila sam vrata i samo ispala... Imala sam sreću da je tu bilo jako usko i da nije mogao da se okrene, trčala sam i trčala i trčala...
Kada je došla na asfaltirani put, videla je kuću, taksista ju je sustigao i parkirao se u neposrednoj blizini, gledajući je i dalje bez reči.
- Čovek koji je otvorio vrata ga je oterao, a ja sam pozvala policiju. Policija ga je presrela, uzela izjavu i od njega i od mene. Pitali su me da li me je dodirnuo, ja sam rekla da nije, nakon čega su mi rekli da im je žao, da im je sve jasno, ali da mu ne mogu ništa, jer mi ništa nije uradio. Rekla sam im da sam iskočila iz auta u pokretu, te je sasvim logično da ništa nije ni stigao da uradi, međutim, samo su mi rekli da mogu da podnesem privatnu tužbu.
Dodala je da ne može biti sto posto sigurna da je taksista hteo da joj naudi, ali da joj celo biće govorilo da je u opasnosti.
- Imam njegovu sliku i tablice, pa devojke koje se često vozite taksijem, možete da mi se javite da vam pošaljem.
Njena objava izazvala je salvu komentara, nizala se uvrede za uvredom: "Ala lažeš, nijedan taksista te ne bi na silu odveo da mu nisi dala povoda", "Što se sama skitaš?!", "... a ti fina i poštena", "Da mu nisi dala povod, ne bi te vozio tamo. Htela si fraj vožnju", "Možda čovek kupio njivu, pa hteo da vidi da li može da se ore"...
Psiholog Dragica Mihajlović kaže za Kurir da su upravo ovakve reakcije razlog zbog čega žrtve ne prijavljuju i trpe nasilje.
- Komentari poput: "Voziš se sama u taksiju, a žensko si" obeshrabruju osobu da to nasilje obznani. Ovi komentari pokazuju i da smo skloni preteranom osuđivanju, kao i da nemamo saosećanja jedni prema drugima. To su samo još više pospešile društvene mreže, a najveće zlo se krije upravo u tim komentarima u kojima kao da ono najgore ispliva iz čoveka. Ispoljavaju se bezosećajnost, osuđivanje, ali i svaka lična frustracija bez ikakve zadrške, sa osećanjem potpune slobode da se kaže šta god je na pameti - kaže Mihajlovićeva i dodaje da predrasude o ženama, uprkos činjenici da smo u 21. veku, nisu karakteristične samo za Srbiju već da su i dalje i te kako prisutne i u razvijenijim zemljama sveta.
