TUMOR SRCA: Karcinomi srca izuzetno su retki, mere se promilima, ali nedavno je nađen i kod deteta od nepunih godinu dana

Tumori srca su izuzetno retki, pa i kad se pojave, u 90 odsto slučajeva reč je o benignim. A tek su retki ti primarni, maligni tumori srca, čiji se udeo u svim karcinomima godišnje meri u promilima. Ali, nažalost, i tako redak ne bira koga će da pogodi, pa je nedavno otkriven i kod devojčice od nepunih godinu dana.

- Sekundarni tumori srca, tj. metastaze, znatno su češći od primarnih, s prevalencijom od 2,3 do 18,3 odsto u autopsijskim studijama. Sekundarni tumori su daleko češći, čak i do 40 puta. Nastaju kao posledica širenja malignih tumora drugih organa u srce i srčanu kesu - kaže prof. Glumac i dodaje:

- Najčešće metastaze su iz okolnih struktura - pluća, dojki, medijastinalnih struktura, limfoma, malignog melanoma, bubrega, mada praktično ne postoji tumor koji ne može da metastazira u srce.

Ozbiljni problemi

Kod primarnih tumora srca u 90 odsto slučajeva reč je o benignim tumorima.

- Njihova prognoza je povoljna zahvaljujući sofisticiranosti vizualizacionih metoda, pravovremenoj dijagnostici, hirurškoj resekciji i dovodi do gotovo 100 odsto izlečenja. Međutim, iako je reč o benignim tumorima, mogu izazvati ozbiljne kliničke probleme, s obzirom na lokalizaciju. Mogu da prave prepreku toku krvi, uzrokuju aritmije, otežaju funkcionisanje srčanih valvula ("ventili" koji obezbeđuju protok krvi kroz srčane šupljine) i da se njihovi fragmenti otkinu i zaglave u pojedinim arterijama, gde će nastati prekid krvotoka - objašnjava profesorka.

Primarni maligni tumori srca, ističe prof. Glumac, veoma su retki i imaju lošu prognozu.

- Najčešće su u pitanju kardijalni sarkomi - angiosarkom, nediferentovani sarkomi, rabdomiosarkom i drugi i spadaju među najređe tumore - čine manje od 0,028 odsto svih dijagnostikovanih malignih tumora godišnje. Češće su lokalizovani u desnoj polovini srca nego u levoj, vrlo su podmukli, a preživljavanje zavisi od proširenosti bolesti - stadijuma i starosti pacijenta - navodi.

Poslednji put je u aprilu ove godine na patohistološki pregled upućen tumor.

- I to kod malene pacijentkinje, pre navršene prve godine života. Nažalost, u pitanju je bio maligni tumor. Dijagnostika je zahtevala primenu više različitih metoda, uključujući i molekularne analize, a definitivnu patohistološku dijagnozu su potpisala dva kardiopatologa i patolog usko profilisan za dijagnostiku mekotkivnih tumora. Dakle, multidisciplinarnost je imperativ za postavljenje dijagnoze u ovako zahtevnim slučajevima - kaže prof. Glumac.

Nespecifični simptomi

Simptomi zavise od vrste tumora (benigni ili maligni), kao i od lokacije, veličine i brzine rasta.

- Mogu se javljati naglo i brzo pogoršavati (maligni tumori) ili se razvijati postepeno tokom vremena (benigni tumori). Često se opisuju kao nespecifični simptomi, koji se mogu pripisati mnogim drugim stanjima: kratkoća daha (posebno pri promeni položaja), umor i opšti osećaj slabosti, preskakanje srca, vrtoglavica ili nesvestica, bol u grudima ili osećaj nelagodnosti, oticanje nogu, povremeno trbuha... - objašnjava prof. Glumac, koja je na minulom Trećem balkanskom kongresu o kardiomagnetnoj rezonanci u Vrnjačkoj Banji održala zapaženo predavanje o tumorima srca iz ugla patologa.

I kardiolog prof. dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa", čiji je životni put kardiomagnetna rezonanca i koja je i organizovala sve ove kongrese, ističe za Kurir da je maligna bolest srca ekstremno retka, ali i nažalost s jako lošom prognozom.

- I tu je jako bitno postaviti dijagnozu na vreme, ne potceniti ništa, ne razmišljati da je promena na srcu benigna. Na kardiomagnetnoj rezonanci možemo s velikom sigurnošću, mnogo većom nego na ultrazvuku srca, da kažemo da je promena benigna ili maligna. Ali definitivnu potvrdu daje patohistološki nalaz - navodi prof. Zdravković i dodaje:

- Mnogo češće kada se pojavi promena na samom miokardu (srčani mišić, prim. nov.) ili što je jako često na srčanoj maramici, ispostavi se da je metastaza nekog karcinoma koji se širi. Obično je to karcinom pluća, debelog creva, jajnika.

Poslednji put imala je pacijenta s karcinomom srca pre nekoliko godina.

- Nažalost, bio je to naš kolega. U "Bežanijskoj kosi" smo uspostavili dijagnozu i bili veoma sumnjičavi da je reč o o malignoj promeni na srcu. Operisan je u Beogradu, vrhunski je to urađeno, s obzirom na to da je lokalizacija takva da se jako brzo širi po celom telu. Nažalost, ni operacija ni terapija nisu pomogle, imao je jedan od najsmrtonosnijih karcinoma, sarkom - kaže prof. Zdravković.