SVETSKI, A NAŠ! Prof. dr Vladislav Volarević drugi najcitiraniji naučnik planete - živi i radi usred Srbije, POMERA GRANICE U LEČENJU RAKA
I to je moguće! Živi i radi usred Srbije i zaslužio je, malo je reći, prestižno drugo mesto na najnovijem Skolar GPS (Scholar GPS) rangiranju najboljih naučnika sveta u svojoj oblasti. A na, takođe, nimalo manje prestižnoj listi Univerziteta Stanford je treću godinu zaredom među 0,05% najcitiranijih naučnika planete u istraživanju matičnih ćelija.
Prof. dr Vladislav Volarević s Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu opet je pomerio granice! I što je još važnije, radi na tome da ih pomeri u lečenju raka.
Prof. Volarevića, koji predaje na dve katedre ovog fakulteta - za medicinsku genetiku i za mikrobiologiju i imunologiju, šira javnost upoznala je lane kad je odjeknula vest da je treći u svetu na Skolar GPS rangiranju, prema broju naučnih radova i njihovoj citiranosti u poslednjih pet godina, i to u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija. Tada smo i saznali šta su zapravo mezenhimske matične ćelije. Najpre to da su adultne, dakle, odraslih osoba, i da su smeštene u nišama tkiva i organa. I sve su popularnije u svetu nauke i medicine jer, za razliku od onih iz embriona, objasniće prof. Volarević, čijim uzimanjem praktično ubijate život, ovde bi sopstvenim snagama i zalihama pacijent trebalo da pomaže sam sebi - kad ima inflamaciju (zapaljenje), karcinom...
I prof. Volarević je, radeći već punih šest godina u Kragujevcu, na čudo mnogih, dospeo u sam svetski vrh.
Više od 7.000 citata i 150 naučnih radova
- Skolar GPS lista obuhvata ukupno oko 30 miliona svih naučnika sveta i 55.000 institucija. Sada sam drugi u oblasti mezenhimskih matičnih ćelija, dok sam prema Stanfordovoj listi treću godinu zaredom u 0.05% najbolje rangiranih u istraživanju matičnih ćelija - kaže za Kurir prof. Volarević.
Šta je, konkretno, doprinelo skoku ka vicešampionskom mestu i šta je još potrebno do šampionskog postolja?
- Veći broj objavljenih radova i njihova veća citiranost u prethodnih pet godina u odnosu na "merenje" pre godinu dana su popravili poziciju. Imam više od 7.000 citata i više od 150 naučnih radova, od kojih sam u više od 80 vodeći autor, što se, takođe, gleda. A na drugo pitanje ne znam odgovor - sa osmehom će.
Rang profesora je na ponos Srbije, ali iza toga je suština, mnogo važnija - ono što prof. Volarević radi sa svojim timom u srcu Šumadije, a čijem uspeh se nadamo na dobrobit teško obolelih pacijenata. To je još u eksperimentalnoj fazi, bez koje ni nema uspeha.
- Bavimo se interakcijom mezenhimskih matičnih ćelija sa onim malignim, odnosno njihovim uticajem na rast i progresiju tumora, najpre in vitro - u laboratorijskim uslovima. Ispitujemo molekulske mehanizme kojima mezenhimske matične ćelije mogu da menjaju tumor infiltrirajuće limfocite, tačnije doprinesu pojačanju antitumorskog imunskog odgovora radi pronalaženja bar nekog dopunskog terapijskog agenta već postojećim za supresiju rasta tumora. Uglavnom radimo eksperimente za karcinom dojke i melanom - objašnjava prof. Volarević.
Nakon laboratorije na redu su zamorčići - miševi.
- Damo mišu tumorsku ćeliju, razvijemo tumor, pa u različitim intervalima dajemo mezenhimske matične ćelije i pratimo kako tumor raste, da bismo videli kako mogu da pomognu pojačanju imunskog odgovora protiv malignih ćelija - da li to zavisi od broja mezenhimskih matičnih ćelija, vremena kada ih dajemo, načina njihove aplikacije... - ističe profesor koji se usavršavao i na Institutu "Kiri" u Parizu i na njujorškoj klinici "Sinajska gora", pa dodaje:
Faktor nezamenljivosti
- I na kraju, da uradimo translanciono istraživanje - primenjivost na ljudskim ćelijama, za šta opet koristimo laboratorijske uslove, tzv. transvel (transwell) sisteme. U u jednom delu tog sistema zasejete mezenhimske matične ćelije, a u drugom tumorske humane i koristite humane leukocite dobijene iz zdravih ili pacijenata obolelih od malignih bolesti, i poredite interakciju.
Paralelno, a što je u ovoj priči jako važno, prof. Volarević ima projekte i u inostranstvu. I to je idealna situacija. I na pamet mu, zato, ne pada da opet ode iz Srbije, u koju se vratio iz ni manje ni više nego Švajcarske. I dok bi mu neki rekli da je lud, on opušteno ponavlja:
- Ovde je ono čega preko nema - porodica i prijatelji. A to se nigde i ničim na ovom svetu ne može zameniti. Uz nemerljivu sreću što moja trojica sinova idu u školu u koju sam i sam išao i uče i pričaju na srpskom.
Iako Srbija nije Švajcarska, prof. Volarević se nada da će i on, i njegov tim, i svi mladi željni učenja i rada na ovom polju, dobiti mesto u kom će biti svoji na svome:
- Srbiji definitivno treba veći istraživački centar za regenerativnu medicinu i za modulaciju malignih i inflamatornih bolesti matičnim ćelijama. Tu sam zaista optimista.
· Reaguj