Samostalnost mladima dolazi sve kasnije - Zašto sve više dece ostaje da živi sa roditeljima? Ivanović tvrdi: Oni su prezaštićeni, moraju da osete odgovornost
Nekada je važilo pravilo, kad pređeš tridesetu, život u roditeljskom domu je prošlost. Danas, sve više ljudi ostaje baš tu, u sobi iz srednje škole. Život sa roditeljima posle 30. više nije tabu, već sve češća pojava o kojoj se sve otvorenije govori. Da li je to znak bliskih odnosa, promenjenih prioriteta, ili jednostavno drugačijeg pogleda na samostalnost?
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Dragana Ivanović, psiholog, kao i profesor Ilija Kajtez, sociolog i stručnjak za bezbednost.
- Mi imamo stav prema deci da ako sam se ja kao roditelj mučila, moje dete ne mora. Deca su kod nas prezaštićena kada pogledamo kada se odlazi iz kuće na zapadu - kaže Ivanović.
Sa obzirom na statistiku koja govori da muškarci između 24 i 35 godina starosti češće ostaju u porodičnom domu od žena, Ivanović navodi:
- Mi smo područje gde se dosta ratovalo pa su muška deca zaštićenija jer je bilo mnogo stradanja. Zato oni ostjau u porodinom domu, ali to je generacijama unazad taj odnos prema vaspitavanju dece da ostanu kod nas. Nama je negde nezamislivo kada čujemo da deca rade od 15. ili 16. godine ili da se odsele sa 18 i 19 godina - kaže Ivanović.
Ona se osvrće i na činjenicu da deca u Americi, ukoliko žele da studiraju, sami podignu kredit kako bi to učinili, što kod nas nije slučaj.
- Ovo ima veze sa našim kultorološkim modelom, u smislu tradicionalizma i mesta i uloge porodice u određenim kulturama. Nije slučajno da su narodi Mediterana skloni ovome jer je tu otvorenost, povezanost, empatija i pogled na život u poređenju sa ljudima na severu - kaže Kajtez.
On kaže da je veliki faktor i to što ljudi sada kasnije ulaze u brak, a kada čovek formira svoju porodicu tada nastaje problem u ostajanju sa porodicom.
- Za nas je neshvatljivo, za naš mentalitet, da u Švedskoj ako deca treba da dođu u roditeljski dom, oni se najave. Kod nas je normalno da u porodični dom može da se dođe u bilo koje vreme, u bilo kom stanju, sa bilo kojim društvom. To je povezanost i bliskost. Ja svojim studentima govorim da imaju u vidu da su jedine osobe koje ih vole apsolutno bez interesa i bez zadrške, to su roditelji - kaže Kajtez.
Ivanović navodi da je roditeljima lakše jer imaju pomoć i podršku kada je dete sa njima, dok je detetu lakše finansijski:
- Svako od nas mora da se osamostali, mora da dođe trenutak kada svako preuzme odgovornosti na sebe. Ima tog sindroma praznog gnezda kada dete ode od kuće, a to mnogo teško pada roditeljima. Pogotovo kada su roditelji stariji i dete duže živi uz roditelje. Druga stvar je ekonomski faktor - kaže Ivanović.
Ona objašnjava da ima mnogo slučajeva u kojima deca ne rade, roditelji su u penziji i oni ostaju da žive zajedno zbog novca.
- Oni se ne suočavaju sa realnim životnim okolnostima. Kada se odvojite, vi morate sami da rešite probleme i osetite pravi život. Deca odu i ranije da rade, takva je situacija u porodici. To je normalno, i u 20 godina se treba odvojiti. Treba osetiti zaradu i odgovornost - kaže Ivanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
