Rasistička ponašanja među decom u Srbiji: Mlade buni pozicija nasilnika i žrtve, jer smatraju da je neretko nasilnik prvo bio zapravo žrtva
Udruženje navijača „Džentlmen" iz Beograda održalo je konferenciju za medije na kojoj je predstavljen projekat „Antirasizam edukacija novih generacija".
Projekat je realizovan pod pokroviteljstvom UEFA u okviru programa „Hattrick", a u saradnji sa Fudbalskim savezom Srbije.
U okviru završne konferencije projekta razgovaralo se o rasizmu u Srbiji kao globalnom problemu, a i konkretno o rasizmu u sportu, kao i među mlađim generacijama.
Iako je Univerzitet Harvard pre nekoliko godina sproveo istraživanje po kome na teritoriji Evrope najmanje rasizma ima u Srbiji, ne bismo rekli da je identična situacija kada govorimo o stanju na sportskim tribimama ili situaciji među mladom populacijom.
Česti su ispadi koji se dešavaju, ali verovatno se mnogi od njih i ne evidentiraju zvanično, jer se često žrtve i ne obrate insitucijama za zaštitu.
U okviru radionica koje su održane u osnovnim i srednjim školama, kao i fudbalskim klubovima, predavači iz udruženja "Džentlmen" su imali zanimljiva zapažanja:
- Imali smo situaciju da su učenici osmog razreda u osnovnoj školi u Novom Sadu imali nedoumice kako to da se oni edukuju o sprečavanju rasizma i sopstvenom ispravnom ponašanju prema ljudima druge rase ili npr. nacionalnim manjinama, a istovrememo od nekih od njih doživljavaju neprijatnosti prilikom dolaska i odlaska iz škole. Imali su nedoumice oko pozicije nasilnika i žrtve. Potrudili smo se da im objasnimo moguće uzroke neprijatnosti koje su doživeli i zašto je do toga došlo, kao i da nekad treba da imaju razumevanje i podršku za svoje vršnjake jer često mladi mogu postati nasilni ako već nasilje trpe kod kuće - kaže Vladimir Mijailović, predstavnik Udruženja "Džentlmen" i jedan od predavača.
Pozitivni utisci dece sa radionica su jasnija razlika između navijaštva i huliganizma. Deca žele da češće čuju dobre primere, jer se u javnosti uglavnom prenose one druge strane medalje. Preporuka je da se teme prepoznavanja uzroka i oblika rasne diskriminacije i govora mržnje, kao i načina suprotstvaljanja takvim ispadima na terenu, na tribinama, na društvenim mrežama i medijima posebno uključe u Akcione planove razvoja mladih sportista.
Radionice su, dodaje Mijailović, iznedrile određene zaključke.
- Deci koja su prisustvovala svim radionicama probali smo da objasnimo kako se protiv rasizma treba boriti na aktivan način i šta da preduzmu ukoliko sami budu u situacijama da doživljavaju uvrede ili diskriminaciju. Takođe, deci je objašenjeno da se vređenje njihovih vršnjaka ili generalno drugih ljudi koji su druge rase ne može smatrati bezazlenim zadirkivanjem već da se tako nešto smatra kao veliki problem i pojava koja je apsolutno neprihvatljiva u modernim društvima.
Rasistička ponašanja među decom su i dalje značajan izazov, sa sporadičnim promenama - ali ne i jasnom tendencijom smanjenja. Ne postoje podaci koji bi potvrdili dramatično pogoršanje, ali ni dokaz o većem poboljšanju. I dalje postoje predrasude, naročito prema Romima i migrantima.
- Što se tiče sporta, postoji izrazita tolerancija dece za sportiste druge rase ukoliko igraju za klub koji oni podržavaju, dok nije ista situacija ako isti takvi sportisti igraju za suparnički klub. Ovo samo pokazuje koliko su predrasude neutemeljene da postoji razlika među ljudima samo zbog njhove rase tj. boje kože - završava Mijailović.
U okviru prikazanih rezultata radionica i sprovedenih anketa evidentno je da su učenici i mladi sportisti rado prihvatili razgovore na temu rasizma i antirasizma. Dr Ivan Đorđević, etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU i stručni saradnik projekta "Džentlmena" izneo je podatak da je 95% njih ocenilo da su radionice korisne u smislu unapređenja znanja o ovim pojavama, a takođe više od 90% njih je potvrdilo da bi ovakve radionice trebalo u većoj meri da uđu u njihove nastavne i van-nastavne aktivnosti.
Rezultati su pokazali da je tema rasizma u sportu načelno poznata deci, ali da nedostaje dublje razumevanje tog problema. Isto tako, pojedini odgovori ukazuju da je neophodno raditi na prepoznavanju nijansi rasističkog ponašanja u sportu i svakodnevnici.
Na kraju se izveden zaključak da je jasna potreba za kontinuiranom edukacijom o problemu rasizma i važnost da predstavljeni programi dožive masovnu impementaciju u školama i sportskim klubovima širom zemlje, sa posebnim naglaskom da sportske čelne organizacije, kao i državne edukativne institucije prepoznaju ovakve projekte kao nešto što je neophodno uključiti u obaveznu edukaciju mladih generacija.
