Oči u oči sa planinskim gorilama u gustoj šumi Ugande! Dušan za Kurir: U jednom trenutku mužjak je naglo ustao i zakoračio ispuštajući glasan krik! (FOTO)
Teren je neravan, često strm, sa klizavim padinama, probijali smo se kroz neuređene delove šume uz pomoć mačeta. A onda je usledio susret sa gorilama - oči koje pamtiš ceo život! Kada smo naišli na njih rendžer je pokazao znak tišine! Bio sam zadivljen!
Prenosi nam utiske sa uzbudljivog putovanja iz istočne Afrike mladić iz Srbije Dušan Krstin (27). Ovaj mladi momak koji je rodom iz Kanjiže, a trenutno živi i radi u Francuskoj, rešio je da se upusti u krajnje hrabru ekspediciju i to u Ugandu na gorila treking. Na putovanje o kojem je oduvek sanjao krenuo je sam.
Posetio je jedan od najvrednijih ekosistema planete Bwindi Impenetrable National Park u jugozapadnoj Ugandi, koji se nalazi neposredno uz granicu sa Demokratskom Republikom Kongo, i nedaleko od granice s Ruandom.
- To je putovanje koje sam dugo planirao, još od malih nogu mi je bila želja da vidim gorile u divljini, u njihovom prirodnom staništu, bez ograde, bez veštačkih barijera. Ovakva putovanja ostaju u sećanju za ceo život, pogotovo jer se smatraju kritično ugroženom vrstom. Moja avantura je počela u Ruandi, gde sam sleteo, proveo neko vreme, a zatim prešao kopnenim putem u jugozapadni deo Ugande, preko planinskog terena, stigao do oblasti Buhoma, jedne od ulaznih tačaka u čuveni Bwindi "Impenetrable". Glavni motiv je bio da vidim planinske gorile u njihovom prirodnom staništu, nešto što danas možeš doživeti na samo tri mesta u svetu: u Ugandi, u DR Kongu i Ruandi - počinje priču za Kurir Dušan.
Govori nam da sama ruta do tog jedinstvenog mesta pruža uvid u pejzaže istočne Afrike, plantaže banana, brda prekrivena maglom i sela koja funkcionišu u skladu s prirodom. Bwindi "Impenetrable" Nacionalni Park je dobilo ime "Impenetrable" (neprobojan) zbog svoje guste vegetacije, a nalazi se i na listi UNESCO svetske baštine.
- Ovo mesto je dom za skoro polovinu svih preostalih planinskih gorila na planeti. Osim gorila, tu žive i mnoge druge životinje poput slonova, raznih vrsta ptica, majmuna itd. Gorila treking je organizovana ekspedicija u kojoj, uz pratnju naoružanih rendžera ideš duboko u tropsku šumu u potrazi za porodicama planinskih gorila. Dozvola je obavezna, pristup ograničen - priča ovaj mladić.
Cena dozvole zavisi od države, Ruanda je najskuplja, a sama dozvola za ulazak i posmatranje gorila u trajanju od sat vremena košta 1.500$, (bez transfera, smeštaja, hrane, itd.). Kongo je najpovoljniji.
- Dan počinje rano, u 6 ujutru se okupljamo na ulazu u džunglu, dobijaš kratko predavanje o ponašanju, sigurnosti i ekologiji. Nakon toga formiraju se male grupe (maksimalno 6-8 osoba) i kreće se u džunglu. Samo mali broj ljudi dnevno sme da uđe u u ovo zaštićeno prirodno stanište, kako bi se očuvao mir gorila i smanjio uticaj čoveka. Svaka porodica gorila može primiti samo jednu malu grupu turista dnevno i to na tačno jedan sat! U zavisnosti od lokacije gorila tog dana, hodanje može da traje od 1 do 5-6 sati. U mom slučaju, hodali smo nekih sat i po u jednom pravcu pre nego što smo ih pronašli. Susret s planinskim gorilama moguć je isključivo uz pratnju naoružanih rendžera koji svakodnevno brinu o gorilama, tačnije štite ih od opasnosti (krivolovaca) - naveo je Dušan.
Dodao je da teren neravan, klizav i strm, te da se ruta do gorila često menja u zavisnosti od njihove lokacije.
- Kada smo naišli na gorile, rendžer je pokazao znak tišine i tada počinje sat vremena posmatranja, strogo ograničen, da se smanji stres kod životinja. Ako gorila, posebno silverback, krene ka tebi (što se retko dešava, ali nije isključeno), postoje jasna pravila ponašanja koja vodiči i rendžeri obavezno objasne pre svakog ulaska u prašumu. Rendžeri su obučeni da procene ponašanje gorile i reaguju. Uglavnom u takvim situacijama ti kažu da čučneš, spustiš pogled i ostaneš nepomičan, ali nikako ne smeš početi trčati - priča on.
Kaže i da se preporučuje izbegavanje gledanja gorila direktno u oči.
- Može se protumačiti kao pretnja ili izazov, posebno od strane silverbacka (mužjaka). Gorile, iako naviknute na ljude (tzv. "habituated"), i dalje pokazuju snažne instinkte teritorijalne i društvene zaštite. Znači bez buke, bez kontakta. Bila je tu jedna majka sa mladunčetom, veliki silverback (mužjak vođa grupe), i još nekoliko članova grupe, Gorile su prelepe životinje, tihe, prisutne, posmatraju te sa neverovatnim mirom dok se hrane biljkama. Maske se nose da bi se zaštitile gorile od ljudskih bolesti, jer su veoma osetljive. Planinske gorile su kritično ugrožena vrsta, ima ih oko 1.000 u divljini, svaki kontakt s ljudima nosi rizik, pa se primenjuju stroge mere zaštite - napominje Dušan.
Desilo se nešto neočekivano.
- U jednom trenutku, silverback (srebrnoleđni mužjak) je naglo ustao i zakoračio ka jednom od rendžera, ispuštajući glasan krik upozorenja. Čovek se nenamerno previše približio mladunčetu. Nije došlo do kontakta, ali poruka je bila jasna, granice se moraju poštovati. Takve reakcije se dešavaju, ali pokazuju koliko je važno pridržavati se pravila ponašanja u blizini ovih životinja. Kažu da gorile nisu agresivne prema ljudima, ali znaju da pošalju poruku. Ponekad same pridu bliže, ali posetioci ne smeju da im prilaze, da ih dodiruju, ili da uspostavljaju direktan kontakt. Rendžeri su obučeni da upravljaju situacijom ako gorile postanu radoznale ili uznemirene - navodi sagovornik Kurira.
Dušan navodi i da se dešavalo da mužjak izda jasan zvuk upozorenja i gurne posetioca koji se neoprezno približi, ali i da je to obicčo upozorenje, a ne napad.
- Drago mi je što sam imao priliku da budem deo ovako retkog i značajnog iskustva. Planinskih gorila ima oko 1.000 na svetu, a gotovo polovina njihove ukupne populacije nalazi se upravo ovde. Svest o tome koliko su ove životinje retke i ugrožene čini ovo iskustvo posebno vrednim - zaključio je on.
