Svetski putnik! Zaostavština Mirka Bojića, velikana pera i putovanja, u Adligatu
Malo je ljudi kao što je bio Mirko Bojić (1932-2020), putopisac, reporter, spoljnopolitički komentator, urednik i publicista, koji je ostavio dubok trag u srpskom novinarstvu, ali i u istoriji putovanja.
Knjige i šeširi s tri kontinenta, afričke figure, suveniri iz desetak zemalja, važna dokumentacija, pisaća mašina na kojoj su nastajali neki od najboljih i najčitanijih putopisa u bivšoj SFRJ - sve to su njegova supruga Marina i ćerka Zoja nedavno poklonile Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat za Muzej knjige i putovanja.
Intervju s Gandijem
Mirko je, u vremenu bez interneta i današnjih komunikacija, putovao u najdalje kutke planete. U glavnom gradu Konga Kinšasi izveštavao je s legendarnog boks meča Muhameda Alija i Džordža Formana. U Zambiji je opisao boravak Josipa Broza Tita, u Etiopiji je opisivao politička zbivanja, ali i život na ulici. Na Sueckom kanalu našao se u trenutku žestokog rata, na kafici sa Abu Salijem, tada jednim od najtraženijih terorista (palestinskih boraca) na svetu. Bio je prvi sa ovih prostora koji se našao u Kini usred Kulturne revolucije 1970. godine. U nju je morao da uđe pešice, provevši tu dva nezaboravna meseca.
Bojić je bio dopisnik Politike iz Indije, gde je uradio kultni intervju s Radživom Gandijem, najmlađim predsednikom vlade u indijskoj istoriji, unukom Nehrua, sinom Indire Gandi. Usred izborne kampanje na Gandija je izvršen atentat. Dok su drugi pisali suvoparne novinske izveštaje, Mirko je novinski tekst pretvorio u pravu kriminalističku priču.
Severni pol
Sve ovo nije bilo dovoljno uzbudljivo, pa se Mirko otisnuo u Sibir, ali i dalje - čuo je da hiljadu kilometara od severne granice Rusije, blizu Severnog pola, postoji santa leda na kojoj su Rusi imali naučnu bazu s malim aerodromom. Uspeo je da i tamo stigne, načinivši nezaboravne fotografije sa santama leda i dobivši zvaničnu potvrdu, sada poklonjenu muzeju, da je sleteo na Severni pol. Nastaviće da svoj trag seje po svetu od Čukotke, Kamčatke, Amerike do Afrike. Često kad putujem nekud gde je retko ko s naših prostora bio, iznenadim se tragom - Mirka Bojića. U nemilosrdnoj pustinji u Egiptu Mirko se s dvojicom svojih saputnika izgubio. Nešto veštine i dosta puke sreće tad ga je spaslo.
Bio je glavni i odgovorni urednik Ilustrovane Politike čak 12 njenih najuspešnijih godina, od 1975, kada je tiraž redovno prelazio dvesta hiljada primeraka. Pomogao je i osnivanje mnogih manifestacija kao što su Beogradska biciklijada i nagrada Zlatna truba na saboru u Guči.
Ne bih mogao da pišem o Mirku, a da ne pomenem njegovu suprugu Marinu. U ljubavi, koja je takođe uzor i primer, proveli su 63 godine, a 59 godina u braku. Ne bi Bojić mogao ni da putuje ni da piše kako je to činio da nije voleo, da ga nije volela upravo Marina.
Velikan putovanja
Kad sam prvi put otišao da ga upoznam, na njegovom stolu stajala je jedna od mojih prvih knjiga. Umesto dobar dan, zagrlio me je kao mlađeg brata i rekao mi da odlično pišem. Velikan putovanja i velikan pera želeo je da kolegi, tek svršenom studentu, mlađem od njega za pola veka, da podršku, da mu razmahne krila i talenat.
Mirko je bio laf, prijateljčina, ali i veliki uzor, preteča svih nas koji putujemo po svetu i o tome pišemo. Mirko je dobro znao da nema veće blagodeti nego na put povesti hiljade ljudi - sve vas koji čitate naše putopise.
