"Ovde osetite sve damare srpske istorije i predanja, golgote i vaskrsenja" Poznati istoričar u mestu na kome se ukrštaju sve srpske tradicije i predanja

U susret proslavljanju Svetih prebilovačkih i sve hercegovačkih mučenika i desetogodipnjici osvećenja hrama Vaskrsenja Hristovog, u subotu 26 jula prof. Miloš Ković istoričar iz Beograda održao je predavanje na temu Identitet Srba: Istorija i Predanje.

Genocid nad Srbima u Prebilovcima koji su ustaše počinile 1941. godine, prema rečima Kovića treba biti ugrađen u temelje srpskog identiteta da bi se čuvalo sećanje na svete mučenike.

- Ovde osetite sve damare srpske istorije i srpskog predanja, tragedije i vaskrsenja, golgote i vaskrsenja. Ovde ne možete da dođete, a ponajmanje možete da odete ravnodušni - istakao je Ković.

On je dodao da se tu uče lekcije istorije i da bi bilo krajnje važno da se u Banjaluci i u Beogradu shvati značaj ovoga mesta kako bi se ono podiglo do statusa koji zaslužuje.

Govoreći o genocidu nad srpskim narodom, posebno na području Hercegovine, Ković je rekao ”da se genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu desio u Jasenovcu, Garavici, Prebilovcima i drugim stratištima. Naglasio je da su ”Prebilovci mesto na kome se ukrštaju sve srpske tradicije i predanja”.

- Taj genocid treba biti ugrađen u temelje srpskog identiteta, zajedno sa Svetim Savom, Svetim Simeonom, Svetim knezom Lazarom, Karađorđem... Ne zato da bi bilo koga mrzili ili da bi bilo kome nametali kolektivnu krivicu nego da bi čuvali sećanje na naše svete mučenike i da nam se to nikada više ne ponovi”, poručio je Ković koji smatra da se mora pričati o ovim pitanjima i da se danas ”sećanja pokušavaju menjati, a samim tim se menja i identitet”.

Na predavanju o temi “Identitet Srba - istorija i predanje” kojem je prisustvovao veliki broj Hercegovaca, Ković je rekao da se postavlja pitanje; šta je to identitet Srba i ko su Srbi, te šta je osnov njihovog identiteta.

- Prvo pada na pamet zajedničko poreklo, ali se zna i da najnovija genetska istraživanja pokazuju da imamo veoma slično poreklo sa Hrvatima. Vidimo ipak da na svim istorijskim raskrsnicama reagujemo potpuno drugačije kao narodi - kaže Ković.

On je dodao da su naučnici utvrdili da je genetski materijal Srba i Hrvata vrlo sličan genetskom kodu Rumuna, koji govore potpuno drugačiji jezik i kulturološki su drugačiji.

Nakon toga, kako kaže, Ković, postavlja se pitanje da li je poreklo nešto što određuje narod.

- Očigledno nije. Na zajedničkom jeziku zasnivala se jugoslovenska ideja, međutim vidimo da oni koji govore isti jezik ne rade iste stvari na ovom svetu i ne prolaze isto, sigurno je, ni na onom svetu. Posebno valja naglasiti u ovom kontekstu Prebilovce - kaže Ković.

Na kraju se dodirnuo zajedničke istorije rekavši da predanje znači više od istorije koju pišu istoričari.

- Predanja se čuvaju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To je jedina srpska institucija koja traje neprekinuto 800 godina. Sve naše države su trajale jedan, dva ili tri veka i prekidale su se. Crkva je ta koja pamti i čuva sećanje i daje mu smisao koji je sakralni. Crkva čuva sećanje, ali tu je i naša epska poezija - kaže Ković.

Ković podseća da je presudno uticalo na čuvanje srpskog identiteta predanje istorije Nemanjića, Svetosavskog zaveta.

Predavanje je okončano zaključkom da se zajednički identitet ne može odbaciti, kao ni jezik, ali da je najznačajnije sjećanje.

Program obiležavanja godišice stradanja prebilovačkih i ostalih hercegovačkih mučenika i desetogodišnjice hrama Vaskrsenja Hristovog

• Ponedeljak, 4. avgust 19.00
• Uz humku u priprati hrama biće postavljena izložba fotografija i drugih dokumenata o svešteniku Ljubomiru Hajdinoviću koji je ubijen 1941. godine.
• 20.00
• Predavanju Olivera Subotića u amfiteatru hrama; Priča o Tesli i heregovačkim prijateljima.
• Utorak, 5. avgust
• 18.00
• Praznično večernje sa petohljebnicom
• 19.00
• Duhovni i kultuni centar Sveti kralj Milutin
• Projekcija filma Krst sa Kosova
• Srijeda, 6. avgust
• 9.00
• Sveta arhijereska liturgija

Od 2018. godine prebilovačka bratstva bila su kumovi proslavljanja svetitelja. Tako je nastala lepa tradicija. Ove godine, kada se obeležava i desetogodišnjica osvećenja hrama Vaskrsenja Hristovog, trpezu ljubavi i posluženje pripremaju bratstva, Dragićević, Nadažin, Bulut, Ždrakanović, Ekmečić, Tripković, Šarić, Medan i Medić.

Hram Vaskrsenja Hristovog sagrađen je i osveštan 2015. godine. Podignut je prema projektu arhitekte Predraga Ristića. Osveštao ga je 8. avgusta patrijarh srpski Irinej, uz sasluženje 20 vladika i 200 sveštenika. Srpska pravoslavna crkva je iste te godine kanonizovala mučenike, njih četiri hiljade koje je na najsvirepiji način likvidirala Nezavisna Država Hrvatska. Na zidovima hrama ”od podova do svodova” ispisana su imena posvećenih mučenika. Prema kalendaru SPC proslavljaju se 6. avgusta, kada su u šurmanačku jamu živi bačeni žene i djeca iz Prebilovaca. Iz ove i još 12 jama na području donje Hercegovine, zabetoniranih 1961. godine, eshumirani su posmrtni ostaci žrtava 1990. godine i 4. avgusta 1991. godine i sahranjeni u spomen-kosturnicu u Prebilovcima. U junu 1992. godine tokom ofanzive “Čagalj” pripadnici HOS-a i HVO-a minirali su spomen-kosturnicu. Po povratku Srba u Prebilovce poslije 2000. godine, ostaci kostiju su sakupljeni, a po izgradnji Hrama Vaskrsenja Hristovog počivaju u njegovoj kripti.

Jedan od najlepših hramova u svekolikom pravoslavlju urađen je po uzoru na Crkvu Hristovog groba u Jerusalimu koja je simbol vaskrsenja i života. U proteklom desetogodišnjem periodu hram u Prebilovcima posetlo je oko 100 hiljada poklonika. Zabileženo je 9 venčanja i 70 krštenja.

Kurir.rs/ prebilovci.net