UMESTO GRADA, IZABRAO DA ŽIVI SA 300 OVACA! Miloš (21) na padinama Fruške gore čuva životinje: A pored teškog fizičkog rada, on i studira!
Miloš Škorić ima 21 godinu i živi na padinama Fruške gore u šatoru. On se bavi nomadskim čuvanjem ovaca. Ima 4 psa, 200 velikih ovaca i 100 jaganjaca.
Miloš se bavi nomadskim čuvanjem ovaca. Nomadsko čuvanje ovaca je način uzgajanja ovaca kod kojeg se ljudi stalno sele sa stadom u potrazi za boljom travom i vodom. Sa svojim ovcama živi u šatoru. A kako kaže, nekada nisu kući i po 2,3 meseca:
- Mi smo 365 dana napolju, nemamo štalu i čuvamo ovce napolju. One se zimi jagnje po snegu. U šatoru se smenjujemo deda i ja. Takvo je vreme došlo da psi lutalice napadaju ovce, a mnogo ljudi i krade. Ja sam čuvao za te ovce ceo život i onda mi dođe jedan pas i podavi jaganjce.
Uslužno šišao ovce
Prvu ovcu uzeo je u sedmom razredu osnovne škole. Kako tvrdi, kupovao je jaganjce od para kojima je šišao uslužno ovce. Radio je sve od čega je mogao dobiti dnevnicu. Miloševo nomadsko čuvanje ovaca kreće u srednjoj školi, tada je imao 20 ovaca:
- Dedini prijatelji su mi približili malo ovaj posao. Bilo mi je naporno da idem u školu i da čuvam ovce a oni su se ponudili da dok sam ja u školi, oni meni pomognu. Dve godine su mi čuvali ovce. U trećem srednje je jedan čovek prodavao 145 komada, mene je to privuklo. Uz njegovu pomoć sam uzeo tih 145 komada i krenuo sam. On mi je pomogao da to isplatim.
Njegovo jutro počinje uz čašicu rakije. Kada ovca ojagnji dva jagnjeta, da bi bolje napredovali, Miloš jednog uzme i sam ih odgaja na cuclu. To su jedini jaganjci kojei borave u oboru, kad ojačaju i njih vraća u stado.
- Dosta bolje napreduju pod majkom ali ni ovako ne budu niti lošiji niti mršaviji. Tri do četiri puta dnevno hranim jaganjce. Kada je hladno, malo jagnje unesemo i u kuću pored šporeta da se malo ugreje. To se desi ponekad kad smo kod kuće, a kada smo napolju, onda ga stavimo u šator i umotamo ga u ćebe - počeo je o životinjama priču Miloš.
Pored ovaca, Miloš i studira
Kako kaže, on ih voli a nikad u životu ih ne bi sve rasprodao, barem 10 njih bi zadržao:
- Sve sam sa njima stekao, nisam zavisio ni od majke ni od oca. Zbog obaveza sad držim ovaj neki broj. Ovo su sve moji troškovi i prinuđen sam da živim.
Posle srednje škole, upisao je Fakultet tehničkih nauka odsek za saobraćaj. Njegov otac je imao kamione, ali kako kaže, njemu se taj posao nikad nije dopadao. Kaže da mu je veoma teško da u isto vreme čuva ovce i studira, a kako bi imao vremena za društveni život, deda ga odmenjuje:
- Preko dana nikad nema društvenog života, ti si obavezan 365 dana da si pored životinje - kaže Škorić i objašnjava da pored ovaca, najlepša uspomena mu je putovanje sa folklorom koji igra od detinjstva.
Kurir.rs
