NIKOLA SE VRATIO IZ RATA U UKRAJINI, A ONO ŠTO JE VIDEO TAMO NIKADA NEĆE ZABORAVITI: Otkrio pravi broj naših državljana na frontu - Sve podseća na 90-e!
Pre dve godine gost emisije "Crna hronika" bio je politikolog i novinar Nikola Jović, koji je kao brucoš Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu odlučio da se pridruži proruskim snagama u Donbasu.
Viši sud ga je osudio zbog učešća u ratu u Ukrajini, što je kažnjivo srpskim zakonom. Kasnije je postao deo sedme brigade ruskih paravojnih jedinica. U Donbas se vratio 2022. godine, nakon početka rata kao ratni reporter.
Kako tvrdi, osnovni motiv za ovu odluku bila je znatiželja o tome šta se na frontu zaista dešava. Informacije koje su tada dolazile u Srbiju bile su vrlo oprečne i jednostrane. Ukrajinski i zapadni mediji davali su samo jednu stranu priče, često iskrivljenu. Isto tako, ruski mediji su nudili svoju verziju, koja je takođe bila pristrasna.
- Želeo sam i da pomognem tamošnjem stanovništvu. Video sam da se Rusima u Istočnoj Ukrajini dešava nešto vrlo slično onome što se dešavalo Srbima tokom raspada Jugoslavije. Situacija u Donbasu podsetila me je na dešavanja u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji - isti obrazac, isti akteri, samo s drugim imenima - tvrdi Jović.
Stanovnici Ukrajine se deklarišu kao Rusi
Stanovništvo Donbasa, posebno u Donjeckoj i Luganskoj oblasti se većinski izjašnjava kao rusko. Nemaju nikakve dileme oko svog identiteta - jasno su rekli da žele da budu deo Rusije. Njihova želja nije bila plod ishitrenih odluka. Naprotiv, ona je proizašla iz događaja nakon Majdana 2014. godine i reakcija na poteze nove vlasti u Kijevu, koji su bili direktno usmereni protiv ruskog stanovništva u Ukrajini.
- Posle Majdana, Ukrajina se faktički podelila na dve grupe: one koji su podržavali Majdan i novu vlast, i one koji su se protivili, okupljene u tzv. antimajdanske pokrete. Ti pokreti nisu bili ograničeni samo na Donjeck i Lugansk - antimajdanske demonstracije su bile širom jugoistoka Ukrajine, od Odese do Harkova. Međutim, nasilne mere vlasti u Kijevu brzo su ugušile te pokrete - rekao je Jović dodajući da su u Luganskoj i Donjeckoj oblasti policija i vojska prešle na stranu prorosukog stanovništva, što je bilo presudno.
- To nisu bili "uvozni vojnici iz Rusije", već ljudi koji su već bili deo ukrajinskih oružanih snaga i policije, ali nisu hteli da se okrenu protiv svojih sugrađana. Moskva u početku nije inicirala te pokrete. Naprotiv, ruska politika u to vreme činila je sve što je mogla da smiri situaciju i da vrati Donjeck i Lugansk u ustavni okvir Ukrajine kroz sporazume Minsk 1 i Minsk 2. Međutim, Kijev nije ispunio svoje obaveze iz tih sporazuma, što je dodatno zaoštrilo situaciju.
Odlazak iz Srbije
Kada je prvi put otišao u Ukrajinu, situacija na terenu nije bila intenzivna u smislu borbenih dejstava. Kada je situacija eskalirala, njegov doprinos bio je kroz novinarski rad i izveštavanje.
- Pomagao sam pišući o tome i prenoseći informacije kroz knjige i reportaže. Dešavanja u Donbasu podsećaju na situacije kroz koje je prolazio srpski narod tokom devedesetih. Moj cilj bio je da doprinesem razumevanju te situacije i da pružim podršku ljudima koji su se našli u centru tih tragičnih događaja - kaže Jović.
Tvrdi da je njegov odlazak bio apsolutno tajan, te da je o tome znalo samo nekoliko bliskih prijatelja koji su mu pomogli u organizaciji.
- Pratio sam situaciju i znao sam da je jedan moj prijatelj otišao krajem 2014. godine. Kroz razgovore s njim dobio sam osnovne informacije - kome da se obratim i gde da idem kako bih mu se priključio. Krajem februara 2015. godine stigao sam u Donjecku oblast, gde sam ostao nešto više od mesec dana - kaže Jović dodajući da su na jugu Rusije postojala kozačka i veterianrska udruženja koja su pomagala dobrovoljcima.
Nikola je imao priliku da bude deo jedne od prvih novinarskih grupa koja je ušla u Mariupolj nakon završetka borbi u junu 2022. godine. Grad je bio gotovo potpuno razoren - 80 do 90% infrastrukture bilo je uništeno. Borbe su se vodile za svaku zgradu, svaki stan, svaku ulicu. To je, prema njegovim rečima, bio jedan od najtežih trenutaka rata.
Optužen zbog odlaska na ratište
Odredba Krivičnog zakonika Srbije koja zabranjuje učešće u ratnim sukobima u stranim državama doneta je 2014. godine, a prema nekim informacijama, upravo zbog rata u Ukrajini. Prema tom zakonu, Nikola je bio optužen, otišao je svega nekoliko meseci nakon što je zakon stupio na snagu:
- Po povratku, cela naša grupa je osuđena, dobili smo unikatne kazne. Te kazne su bile korektne, uzimajući u obzir prirodu dela i okolnosti. Ja sam svoju kaznu odradio i podneo zahtev za brisanje iz dosijea, što je i učinjeno. Što se mene tiče, ta priča je završena.
Srbi na ratištu
U medijima se često provlačila informacija da je više od 2.000, pa čak i do 2.700 Srba učestvovalo u paravojnim jedinicama kao dobrovoljci. Kaže da je najviše Srba otišlo na front nakon 2022. godine kada je sukob eskalirao u sveopšti rat između Rusije i Ukrajine.
- Prema informacijama koje su meni bile dostupne, u prvim godinama rata možda je otišlo 200 do 300 Srba. U međuvremenu, broj je i dalje bio relativno mali, ali primetan. Mnogi Srbi koji su otišli tada, baš kao i mnogi Rusi koji su devedesetih godina dolazili kod nas, odlučili su da ostanu, da tamo zasnuju porodice i započnu novi život.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
