Srpski kralj hteo da proda Srbiju! Austriji nudio državu za jedno grofovsko imanje, iz Beča stigao ovaj odgovor
Da li je jedan srpski kralj zaista pokušao da proda Srbija? Iako zvuči neverovatno, istorijski izvori potvrđuju da jeste.Kralj Milan Obrenović je početkom juna 1885. godine nudio Srbiju Austro-Ugarskoj u zamenu za grofovsko imanje.
Ovaj mračni događaj, koji je decenijama ostao u senci zvanične istorije, svedoči o tome koliko daleko jedan vladar može da ode kada ga splet političkih, porodičnih i finansijskih problema dovede do ivice ludila.
Sve je počelo nekoliko godina ranije. Nakon što je Rusija okrenula leđa Srbiji na Berlinskom kongresu 1878, knez Milan se okrenuo Austrougarskoj. Tajna konvencija iz 1881. pretvorila je Srbiju u de facto austrijsku marionetu. Ali to Milanu nije bilo dovoljno.
U junu 1885. ušao je u kabinet austrougarskog poslanika u Beogradu, grofa Kevenhilera, i izneo predlog koji je i iskusne diplomate totalno zbunio: "Nudim celu Srbiju Austriji. Zauzvrat tražim grofovsko imanje za sebe i mog sina Aleksandra".
Tako je zapisano u "Istoriji srpskog naroda".
Kada je Kevenhiler video Milana, prvo što je pomislio bilo je da je to nervozno oboleo čovek. Poslanik je čak predložio svom ministru da kralju daju "nešto za smirenje nerava", a ne da ozbiljno razmatraju prodaju cele jedne države.
Međutim, tadašnji austrougarski ministar spoljnih poslova grof Kalnoki bio je nemilosrdniji. On je u Milanu video "neizlečivog raspikuću".
Slobodan Jovanović, slavni srpski istoričan, u svojoj knjizi "Vlada Milana Obrenovića" opisuje ovaj nacrt kao "akt jednog vladara koji se sprema na ostavku", odnosno njegove poslednje, gotovo posmrtne želje.
Milan je tražio da njegov sin Aleksandar dobije titulu princa i majorat (porodično imanje) kao vid obezbeđenja ako dinastija padne sa prestola. Takođe i da Austrija raspolaže Srbijom dok Aleksandar ne stekne uslove da postane vladar. Drugim rečima držao se rečenice: "Moja zemlja može da propadne, samo da moj sin ne bude običan smrtnik".
Jovanović je ovaj čin nazvao poslednjim inatom i prkosom kralja Milana prema srpskom narodu, koji nikada nije razumeo i odobrio njegovu slepu odanost Beču.
Ponuda, srećom, nije prihvaćena. Austrijanci su procenili da bi priključenje Srbije bilo više problema nego koristi, a i sam Kalnoki je smatrao da je Milan "nepouzdan i previše nestabilan".
Kralj Milan Obrenović ostao je upamćen kao vladar koji je Srbiju izvukao iz turskog vazalstva, ali i kao čovek koji je bio spreman da je proda zarad ličnog bogatstva.
I dok neki istoričari danas ublažavaju ove priče, pozivajući se na njegovu "psihičku iscrpljenost", jedno je sigurno - jun 1885. ostaje najmračniji mesec u istoriji srpske krune.
