Širi se zabrinjavajuća mapa Evrope, Hrvatska potpuno u crvenom! Umire sve više ljudi, a tek će da predstavlja ogroman problem

Najnoviji izveštaji donose alarmantne brojke: smrtni slučajevi povezani sa vrućinom rastu gotovo svuda, a stručnjaci upozoravaju da bi bez hitne akcije situacija mogla postati još dramatičnija.

Prosek na kontinentalnom nivou je 52 dodatna smrtna slučaja na milion stanovnika godišnje, što je brojka koja jasno pokazuje razmere problema.

Najizraženiji porast mortaliteta beleži se u južnim delovima Evrope. U nekim regionima Španije, Italije, Grčke i Bugarske zabeleženo je i do 120 dodatnih smrtnih slučajeva na milion stanovnika u odnosu na 1990-te.

Hrvatska među rizičnim zemljama

Povećanje mortaliteta je posebno izraženo u jugoistočnoj Evropi, uključujući Balkan, gde brojke značajno premašuju evropski prosek. Među zemljama koje su posebno izložene negativnim efektima toplotnih talasa je i Hrvatska. Stručnjaci upozoravaju da je zemlja klasifikovana u grupu visokog rizika kada je u pitanju mortalitet povezan sa vrućinom.

Sa druge strane, delovi Srbije za koje imamo podatke pokazuju da je situacija kod nas dosta bolja u odnosu na zemlje koje izlaze na more.

Istovremeno, Istočna Evropa doživljava dodatni problem; starija populacija je sve više izložena ekstremnim temperaturama. Tokom 2024. godine, osobe starije od 65 godina bile su izložene prosečno 34,5 dana toplotnih talasa. Zanimljiv primer dolazi iz Austrije, gde postoje velike razlike unutar same zemlje. Istočni delovi beleže značajan porast mortaliteta, posebno u vinogradarskim i industrijskim oblastima Donje Austrije i u severnim i južnim delovima Burgenlanda.

U ovim regionima broj smrtnih slučajeva raste i do 59 dodatnih slučajeva na milion stanovnika. S druge strane, zapad zemlje pokazuje znatno blažu situaciju, kako izveštava Heute. Uticaj klimatskih promena ne zaustavlja se samo na toplotnim talasima.

Nove zdravstvene pretnje

Produženje sezone polena znači da osobe koje pate od alergija duže pate, jer počinje jednu do dve nedelje ranije nego ranije. Istovremeno, širenje komaraca povećava rizik od tropskih bolesti. Opasnost od denga groznice povećana je za čak 297 procenata, dok se sve češće pominju i bolesti poput malarije i groznice Zapadnog Nila. Iako je udeo obnovljivih izvora energije u 2023. godini dostigao 21,5 procenata, stručnjaci upozoravaju da Evropa i dalje ulaže ogromna sredstva u fosilna goriva.

Samo u toj godini subvencije su dostigle čak 444 milijarde evra. Dodatni problem je činjenica da se značajan deo "zelene" energije proizvodi iz biomase, čije sagorevanje povećava mortalitet zbog fine prašine. Glavni autor studije, Joakim Roklov, jasno je upozorio: "Klimatske promene izazvane fosilnim gorivima predstavljaju sve veću pretnju za sve više ljudi u Evropi".

Autori izveštaja dodatno ističu ozbiljnost situacije porukom: "Odluke koje donosimo danas odrediće koliko će Evropa biti bezbedna sutra". Bez brzih, odlučnih mera i dugoročnog finansiranja, upozoravaju oni, zdravstvene posledice klimatskih promena će se nastaviti pogoršavati.

(Kurir.rs/Dnevno.hr)