U Ruskoj crkvi Sretenje spada u 12 glavnih crkvenih praznika. Tradicija njegovog obeležavanja došla je iz Jerusalima i zauzela čvrsto mesto u bogoslužbenom kalendaru u 4. veku nove ere.
Reč "sretenje" znači "susret". Prevod je veoma simboličan i u potpunosti karakteriše smisao ovog praznika, rekao je profesor Moskovske duhovne akademije protojerej Maksim Kozlov.
U narodu su i dalje žive predstave da, ako je na dan Sretenja vreme vedro i sunčano, onda će i proleće biti toplo i bez puno kiše, ako pak duva vetar, može se očekivati dobar urod poljoprivrednih kultura.
Pa i sama hrišćanska tradicija da se za vreme Božanske liturgije o Sretenju osveštavaju sveće verovatno je proistekla iz staroslovenskog običaja da se ovog dana obavezno pale sveće.
Smatralo se da vatra koja je pripitomljena o Sretenju ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i munja, kao i od drugih nesreća.
