BEOGRAD - Srbija je jedina zemlja koja istog dana obeležava dva veličanstvena događaja u evropskoj istoriji - podizanje ustanka protiv moćnog Osmanskog carstva 1804. i donošenje jednog od najmodernijih ustava na svetu 1835. Zato se 15. februar - Sretenje - proslavlja kao Dan državnosti Srbije.- Nijedan narod nema tako dobar praznik, jer taj praznik obeležava dve jedinstvene pojave u evropskoj istoriji - Srbi su poveli prvi uspešni ustanak od svih malih naroda u Evropi, a onda su doneli najslobodoumniji ustav u regionu. U vreme kada je kod naših suseda bukvalno bilo robova, kao u Rumuniji, mi smo bili zemlja slobodnih građana - kaže za Kurir istoričar Predrag Marković.RevolucijaKoliko su važni ovi događaji, koji se nazivaju i Srpskom revolucijom, dodaje on, pokazuju njeni rezultati: oslobađanje Srbije od turske vlasti, izgradnja Srbije kao države i preporod društva. Sve je počelo Prvim srpskim ustankom, koji je otpočeo kao mesna pobuna protiv dahija, a prerastao je u prvu etapu Srpske revolucije. Ustanici predvođeni Karađorđem uspeli su da oslobode Beogradski pašaluk.Donošenjem Sretenjskog ustava, Srbija je 1835. dobila i prve državotvorne simbole - granice, grb i zastavu. Ustav je proklamovao jednakost svim građanima pred zakonom i sudom, kao i neprikosnovenost imetka. Ukinuo je kuluk, osim državnog, i proglasio slobodu veroispovesti.- Taj ustav je bio tako slobodouman da su se velike sile udružile da ga ponište, pa ga je knez Miloš suspendovao posle samo 55 dana važenja. Ipak, on je ostao simbol slobode i demokratije - ističe on.U tišiniDan državnosti Srbije obeležava se u Marićevića jaruzi kraj Orašca.- Možda bi Francuzi imali paradu, Amerikanci vatromet, ali kod nas nikakav sličan vid obeležavanja ne postoji. Jednostavno, nije bilo volje da se osmisli specifična manifestacija za ovaj praznik - kaže Marković.M. Leskovac
