Zamislite idealni scenario u kome ste kao dizajner zaključili posao i počinjete da radite na dizajnu finalnog proizvoda, odnosno predloga za klijenta.
Do sada ste se usredsređivali na to da obezbedite taj posao i da se dopadnete svom poslodavcu. Međutim, taj period je iza vas i morate da promenite perspektivu i da počnete zapravo da radite na svom projektu.
Da biste u tome uspeli, neophodno je da imate sve potrebne informacije, odnosno detaljan „brief”, koji će vam dati sve ključne uvide u dosadašnji način poslovanja klijenta, njihove ideje, prethodne dizajnerske pravce i grafičke standarde.
Zato morate organizovati takozvani „brifing” sastanak sa svojim klijentom, kako biste sva ova pitanja razjasnili. Šta bi trebalo da pitate? Izdvojili smo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći.
Šta želite da postignete?
Krajnji cilj projekta je element koji vam mora biti pred očima na svakom koraku.
Čak i ukoliko vam klijent kaže: „Želimo da nas ljudi zapamte”, idite korak dalje i postavite sva pitanja koja mogu da vam daju kompletniji odgovor: šta da zapamte; koju poruku da sačuvaju; koju emociju da osete? Jednostavno pitajte klijenta o svemu što zvuči značajno za vaš finalni proizvod, odnosno za rešenje koje ćete im slati.
Važno je da dobijete ideju o tome šta bi trebalo da bude efekat vaše saradnje, odnosno šta vaše vizuelno rešenje, na kome budete radili, mora da izazove kod ciljne grupe.
Ko je ciljna grupa?
Jednake važnosti kao i cilj jeste i ciljna grupa kojoj namenjujete svoju komunikaciju.
Na osnovu ciljne grupe ćete utvrditi stil svoje komunikacije i vizuelnog predstavljanja, jer zapravo morate pogoditi senzibilitet onih za koje dizajnirate.
Da li je proizvod namenjen ženama ili muškarcima, mlađima ili starijima, poslovnim ljudima ili studentima? Od svega toga zavisi kako ćete konstruisati svoju finalnu ideju i kako ćete je realizovati na najbolji način za ljude kojima je šaljete.
Ko donosi odluke?
Možda neprijatno pitanje kada morate da ga postavite, ali kada dobijete odgovor na ovo pitanje, sebi ćete znatno olakšati posao.
Formulišite ga tako da možete prepoznati je li osoba koja stoji iza odgovora ona koja daje zadatke ili ona koja ih prima. Na osnovu toga ćete znati kako da formulišete komunikaciju i kako da se sačuvate u radnom procesu.
Ovo će vam uštedeti mnogo vremena potrošenog na prepisku, mejlove i komentare, jer ćete znati kome šaljete svoja rešenja.
Šta vam se dopada?
Iako je na vama da iskreno kažete svom klijentu – „To nije dobra ideja”, kada je to istina, uvek je važno da imate ideju o tome šta se zapravo klijentu dopada i u kom pravcu želi da se razvija.
Na osnovu ovog znanja možete da prilagodite svoju komunikaciju, oblikujete odgovore i radove tako da klijent uvek dobije ono što je dobro za njega, ali tako da iz predloga i primera koje su i sami poslali i definisali kao nešto što im je atraktivno ipak zadrži one elemente koje vredi zadržati. Važno je da se i oni u ovom procesu osete značajno i da doprinesu kreativnom procesu.
Naučite kako
Komunikacija sa klijentima je zahtevan poduhvat, posebno za kreativce koji rade samostalno i nemaju nekoga ko to radi umesto njih.
Međutim, da biste došli u tu poziciju, neophodno je da steknete znanje i iskustvo, koje nećete steći na kratkim kursevima od nekoliko meseci. Potrebno je da posvetite barem jednu godinu usavršavanju kako biste došli do konkretnih rezultata.
Upišite obuku za grafički dizajn i napravite ključni korak ka karijeri kakvu ste oduvek želeli.
Foto: Promo
