Reks Tilerson (Rex Tillerson), izvršni direktor američke naftne i gasne kompanije „Ekson mobajl“ (ExxonMobil), izjavio je 2012. godine da se problem klimatskih promena može savladati i da će se za njega vremenom pronaći rešenje. Izgleda, međutim, da će se s tim problemom ipak suočiti nešto ranije.
Prošlog četvrtka saznalo se da javni pravobranilac američke savezne države Njujork Erik Šnajderman (Eric Schneiderman) vodi istragu protiv „Eksona“ zbog sumnji da je kompanija dovela u zabludu investitore svojim izjavama o riziku koji za njeno poslovanje predstavljaju klimatske promene.Šnajderman je zatražio da mu se dostave mejlovi, finansijski podaci i druga dokumenta u okviru šire istrage, koja pokriva period od sedamdesetih godina do 2015.Državno pravobranilaštvo takođe istražuje da li je „Ekson“ prevario potrošače kad je reč o klimatskim promenama i analizira reklame ove kompanije, njen marketing i obraćanja javnosti, tvrde izvori upoznati sa slučajem.I druge naftne i gasne kompanije mogle bi da se suoče sa sličnim istražnim postupcima, mada zvanične procedure još uvek nisu pokrenute. Sudski pozivi su zasad uručeni samo „Eksonu“ i proizvođaču uglja „Pibodi enerdžiju“ (Peabody Energy).Ovakav potez državnog pravobranilaštva usledio je nakon što su dve američke novinske organizacije Insajd klajmat njuz (Inside Climate News) i Los Anđeles tajms (Los Angeles Times) prethodnih meseci objavile da su naučnici zaposleni u „Eksonu“ obavljali interna istraživanja o uticaju klimatskih promena još pre nekoliko decenija, ali da je kompanija stavila akcenat na nedostatke u naučnim tvrdnjama i umanjivala potrebu da se brzim reagovanjem odgovori na tu pretnju.„Ekson“ tvrdi da je u potpunosti prihvatio najnovije zaključke naučnika u vezi sa klimatskim promenama, kako javno tako i interno, čak i ako se strategije koje je kompanija na osnovu toga usvojila često razlikuju od onih koje su donele mnoge vlade.Sagorevanjem fosilnih goriva oslobađa se ugljen-dioksid, gas koji najviše doprinosi efektu staklene bašte i dovodi do globalnog zagrevanja. Države širom sveta preduzimaju korake da umanje emisiju štetnih gasova, a predstojeća konferencija pod okriljem UN, koja se održava u Parizu ovog meseca, ima za cilj da osnaži takve napore.Zakon savezne države Njujork daje Šnajdermanu veća ovlašćenja od onih koja imaju drugi javni pravobranioci zahvaljujući Martinovom zakonu, usvojenom 1921. godine, po kojem je obmanjivanje investitora krivično delo. Kroz sudsku praksu ovaj zakon dobio je široko polje primene, što je Eliot Špicer (Spitzer), javni pravobranilac Njujorka od kasnih devedesetih do ranih dvehiljaditih i te kako koristio pri procesuiranju finansijskih prevara.Endru Logan (Andrew Logan) iz „Cerere“ (Ceres), lobističke grupe koja sarađuje s ulagačima na pitanjima životne sredine, kaže: „Nije krivično delo biti skeptik po pitanju klimatskih promena. Međutim, jeste krivično delo kad neko laže investitore i znatno potcenjuje rizike.“Neki pravni stručnjaci kažu da bi istraga o „Eksonu“ mogla prerasti u slučaj sličan čuvenom poravnanju na koje je 1998. bila primorana industrija duvana. Proizvođači cigareta pristali su da plate više od 200 milijardi dolara tokom 25 godina po osnovu tužbi za primenu nepoštenih metoda prodaje i marketinga i tvrdnji da je pušenje štetno po zdravlje.No, u važnim aspektima potencijalni slučaj u vezi sa fosilnim gorivima je veoma različit od tužbi zbog duvana. Bilo je lako naći pušače sa rakom pluća, daleko je teže identifikovati pojedince koji već trpe ili će tek trpeti štetne posledice klimatskih promena.„Posledice pušenja cigareta mogu se demonstrirati u laboratorijskim uslovima“, navodi Rodžer Pelki (Roger Pielke) sa Univerziteta u Koloradu. „Mnogo je teže uočiti posledice punjenja rezervoara benzinom ili toga što neka kompanija finansira kampanju koja negira klimatske promene.“Ako ništa drugo, Šnajdermanova tužba će postići to da sve naftne kompanije u budućnosti dobro razmisle o tome šta govore o klimatskim promenama i šta kažu organizacije koje one podržavaju.Nekoliko evropskih naftnih i gasnih giganata, uključujući „Šel“ (Shell), „Total“ i „BP“, javno su podržali napore da se prione na rešavanje „ključnog izazova“ koji predstavljaju klimatske promene.Međutim, sve tri su takođe podržale Američki naftni institut (American Petroleum Institute), udruženje koje zastupa interese američke naftne industrije, koje je optužilo Obaminu administraciju da sledi „skučenu političku ideologiju, koju nameće predstojeći pariski samit o klimatskim promenama“.
ED CROOKS - NJUJORKGINA
CHON - VAŠINGTONPILITA
CLARK - LONDON
