Rast je bio i ostao glavni problem još otkad je pre pola decenije „lipitoru“ (Lipitor), najprodavanijem leku u istoriji, istekla patentna zaštita.Gubitak tog i drugih lekova napravio je rupu u „Fajzerovom“ (Pfizer) bilansu uspeha i ove godine doveo do pada prodaje od 10 milijardi dolara u poređenju sa 2011. godinom. To se desilo uprkos tome što je kompanija u međuvremenu potrošila 21 milijardu dolara na akvizicije. Zarada po akciji ostala je stabilna samo zbog 44 milijarde dolara koje potiču od otkupa udela.To nije kritika na račun „Fajzerovog“ rukovodstva. Oni su žrtve nekadašnjeg uspeha njihove kompanije. Očekivanja da će se otkriti novi lekovi koji bi zamenili jedinstveni proizvod kao što je „lipitor“ čista su fantazija. To što su akcije održale korak s berzanskim indeksom S&P 500 zasluga je upravo izvršnog direktora Ijana Rida (Ian Read) i njegovog tima. Ono što je diskutabilno je način na koji je Rid pokušao da prekine lanac pada prodaje, smanjenja troškova i otkupa udela: tako što je pomoću akvizicija izbegavao porez.Ova strategija je do sada već dva puta omanula, u slučaju „AstraZeneke“ (AstraZeneca) i „Alergana“ (Allergan). Problem rasta još uvek je prisutan.„Fajzer“ je prošle godine ostvario rast prodaje od tri odsto, ne računajući kursna kretanja koja negativno utiču na rast, a očekuje otprilike isti rezultat i ove godine. Da nije bilo prošlogodišnje kupovine „Hospire“ (Hospira), prodaja bi bila u padu. Problemi s patentnim pravima se nastavljaju.„Lirika“ (Lyrica), lek za neuropatske bolove, čini sedam odsto ukupne prodaje, a patent joj ističe 2018. godine. Prodaja leka „enbrel“, koja je na približno istom nivou, već je počela da opada i suočava se s konkurencijom u vidu biološki sličnog leka kompanije „Samsung bioepis/biogen“ (Samsung Bioepis/Biogen).Druga opcija koju je „Fajzer“ razmotrio je podela kompanije na „inovativni“ (to jest rastući) ogranak i ogranak „proizvoda koji su već u primeni“ (nerastući). Ta strategija bi bila pogrešna. Inovativni lekovi vremenom ulaze u širu primenu, te bi ovo strateško rešenje bilo samo privremeno. Ono bi takođe moglo biti neuspešno i u smislu finansijskog inženjeringa. Viša procena vrednosti rastuće kompanije mogla bi biti umanjena niskom procenom vrednosti one koja stagnira.Šta onda učiniti? Najhrabrija odluka bila bi ne učiniti ništa - ili barem ništa veliko. Moguće je da nema jednokratnih rešenja koja bi „Fajzeru“ donela dobiti veće od rizika. Kompanija bi se mogla zadovoljiti pronalaskom lekova i dobijanjem patentnih prava, reklamiranjem tih lekova, i, na kraju krajeva, plaćanjem dividende. To, ipak, ne bi bilo tipično za ovu kompaniju. Ono što je izvesnije je nova velika akvizicija, ovoga puta bez poreske inverzije.Lex Column
