NIĐE U EVROPI: Crna Gora ne želi srpski kao službeni jezik, iako njime govori većina građana!
Skupština Crne Gore je sa 74 poslanička glasa od ukupno 77 poslanika usvojila pokretanje postupka za izmene Ustava u kome se nije našlo mesta za srpski kao službeni! Time je napravljena ne samo istorijska nepravda već i ozbiljan presedan u Evropi!
Naime, iako je u ovim konsultacijama posredovala delegacija EU u Crnoj Gori, u samoj Uniji, ali ni u Evropi, ne postoji država u kojoj je manjinski jezik jedini službeni jezik, kao što je u ovom slučaju crnogorski koji, prema zvaničnim rezultatima popisa u Crnoj Gori 2023., kao jezik kojim uobičajeno govori navodi 36,23 odsto stanovništva, dok status službenog nije dobio srpski jezik kojim govori 43,52 odsto građana! Tako će Crna Gora, u kojoj tvrde da su pred vratima Evropske unije, postala prva evropska država u kojoj jezik većine nema status službenog, ili makar jednog od službenih jezika!
Protiv uvršćivanja srpskog jezika u Ustav kao službenog jezika glasali su i sadašnja i bivša vlast, odnosno parlementarna većina koju predvodi premijer Milojko Spajić, ali i opozcione Nova srpska demokratija (NSD) Andrije Mandića i DPS Mila Đukanovića!
Nakon glasanja, Milan Knežević se oglasio i na Instagramu uz poruku: "Jedini smo za slobodu mi ostali srpskom rodu".
Istovremeno, analitičari su ocenili da je koalicija, predvođenja Andrijom Mandićem, koja je decenijama obećavala odbranu srpskih nacionalnih interesa i ravnopravnost srpskog jezika, pala na ključnom istorijskom ispitu, dok je višedecenijska politika diskriminacije, koju su sprovodili Milo Đukanović i njegov DPS, nastavljena bez ikakvih prepreka, podržana od aktuelnog premijera Spajića!
Istoričar Srđan Graovac kaže za Kurir da u Crnoj Gori nisu mogli da priznaju srpski jezik kao službeni jer centri moći nisu mogli da dozvole da se preko jezika jača srpski identitet i faktor u regionu.
- Ovo nije prvi put da imamo pokušaje da se sprovodi pokušaj desrbizacije Crne Gore. Prvi put se to desilo još za vreme Prvog svetskog rata kada je zabranjena ćirilica i prvi put uvedena latinica. Komunisti su nastavili da razbijaju taj entički srpski prostor u Crnoj Gori i tada se sve vreme radilo na potiskivanju srpskog uticaja. Zatim dolazi Đukanović i devedesetih počinje proces potiskivanja ćirilice, srpskog pisma i jezika. Kada pogledate ove istorijske činjenice, ne može da vas čudi što su određeni centri moći i danas, iz svojih političkih interesa i iz želje da oslabe srpski faktor u regionu, odlučili da nema mesta za srpski u Ustavu Crne Gore. Oni će preći preko svih svojih parola i pravila, napraviti presedan i neće ih zanimati što je srpski jezik većinski. Oni neće ni pitati narod šta misle, pogaziće sva pravila jer im je jedino važan njihov interes - ocenjuje Graovac za Kurir.
On dodaje da su izmene Ustava krojene uz prisustvo stranih diplomata.
- Pojedine strukture u crnogorskoj vlasti došle su na vlast zahvaljujući srpskim glasovima, ali su se pokazali nedovoljno doraslim trenutku, bez autoriteta i kredibiliteta i hrabrosti da rizikuju političku poziciju. Jednostavno su pokazali nesposobnost da donesu istorijsku odluku i pokazali da su im fotelje važnije od interesa svog naroda. Ispada da se za šest godina, od pada Đukanovića i DPS, suštinski ništa nije promenilo kad je reč o položaju Srba! Jedino su napravljeni ustupci da sada Srbi mogu da se zapošljavaju... Ali, šta god crnogorska vlast pokušava zakonima i potezima, oni ne mogu da promene činjenicu da narod odlično zna kojim jezikom govore i da jasno i glasno izgovaraju da govore srpskim - ističe Srđan Graovac.
Dragoljub Kojčić, politički filozof, kaže za Kurir da je očigledno Milo Đukanović, bez obzira na poražavajuće rezulatate na izborima, favorit Brisela!
- Trebalo je biti vrlo naivan pa smatrati da će Đukanović i njegova politika posle poraza na demokratskim izborima da se časno povuku sa političke scene. Samo je bilo pitanje kada će njemu svojstven sistem političkih manipulacija, pre svega sa opozicijom, da ponovo podigne glavu. Nismo dugo čekali. Naravno, ne prepisujmo glavnu odgovornost Đukanoviću, ona pre svega leži na političkim strankama za koje je glasala većina sprskih glasača i koji su evidentno izigrani izbacivanjem srpskih indetitskih elementima iz Ustava. Crnogorska nesreća leži u nepoštovanju demokratske volje građana, u neodustajanju Mila Đukanovića da Crnu Goru pretvori u bastion antisrpstva i približi je Hrvatskoj, ali ništa manje nisu odgovorne i pojedine srpske opozicione stranke. Čast Crne Gore, ali i sigurna budućnost koja će biti u skladu s interesima većine građana, danas je u rukama Milana Kneževića - zaključio je Dragoljub Kojčić.
Milan Knežević saopštio je juče da je bio u pravu kada je rekao da je parlamentarna većina napravila koaliciju sa Đukanovićevom Demokratskom partijom socijalista, kao i sa Evropskim savezom Duška Markovića i Ranka Krivokapića.
- Imali ste priliku da se uverite da je DNP, na čelu sa mnom, bila za sve u pravu. Koliko god da je bolno, nemerljivo sam ponosan što su samo troje poslanika DNP-a od 77 prisutnih poslanika glasali protiv ovakvih predloženih ustavnih promena, jer one suštinski ne znače ništa za Crnu Goru, ali smisaono i politički potvrđuju novu koaliciju koja će sigurno 2027. godine biti ozvaničena između značajnih djelova parlamentrne većine i DPS-a - izjavio je Knežević.
On je dodao da nema dilemu da borba tek predstoji!
- Nemam dilemu da smo dužni, ne samo zbog 2020. godine, nego zbog decenije borbe protiv Đukanovićevog režima, da nastavimo putem koji smo odabrali 1998. godine, stajući jasno na stranu one istinske, prave, Njegoševe Crne Gore, koju je tada na predsedničkim izborima pokrao mafijaški režim Mila Đukanovića. Da smo želeli, mogli smo i imali kad da budemo u koaliciji i zagrljaju sa Đukanovićem u ovih 30 godina, međutim naš izbor je uvek bio jasan, čist, zbog čega smo i napustili Vladu Milojka Spajića početkom godine, jasno ukazujući da će on počiniti veleizdaju, što se sada i potvrdilo - kazao je Knežević.
Kurir Politika
