KAD AVION PADNE– KRIV JE PILOT, KAD SE UNIVERZITET SROZA – KRIV JE REKTOR! Crno na belo uvid kako bi blokaderska "elita" srozala Srbiju da se samo dokopa vlasti
U svetu veliku popularnost uživaju knjige iz žanra kontrafaktualne istorije, to jest dela koja se bave odgovorima na pitanje „šta bi bilo da je…“: kako bi Evropa izgledala da je uspeo prvi atentat na Hitlera, koliko bi svet bio drugačiji da nije bilo Nikole Tesle… i slično.
Privlačnost ovih dela krije se, delom, i u činjenici da autori imaju veliku slobodu, jer teško je s pouzdanošću odgovoriti na takva pitanja. Moglo bi da bude, naime, i ovako i onako…
Retko stvari ispadnu tako da je odgovor na pitanje „šta bi bilo kad bi bilo…“ apsolutno izvestan.
Takav se jedinstven slučaj dešava baš sada u Srbiji – građani crno na belo, kao nacrtano, dobijaju uvid u budućnost Srbije kad bi njome vladali blokaderi.
Vest je poražavajuća i do sada su je svi čuli, čak i oni koji nikada nisu kročili na neki fakultet: Beogradski univerzitet je na svetskoj rang-listi visokoškolskih ustanova, posle niza godina tokom kojh je zauzimao oko 300. mesta, nakon zbivanja u 2025. godini pao u grupu od 501. do 600. mesta.
Kad avion padne – kriv je pilot, kad zagori ručak – kuvar, a kad se univerzitet sroza – kriv je rektor.
Čak i oni pomenuti koji nisu kročili na fakultete znaju da je rektor BU Vladan Đokić. Čuli su za njega kao za političara, nosioca famozne „studentske liste“, a videli su ga kako glavinja Srbijom od jednog do drugog mršavog blokaderskog skupa da pročita svoj govor.
Dok se Đokić bavio politikom, Univerzitet je propadao. Klizio je niz Šangajsku listu kao kap vode niz staklo, jer su ga Đokić i blokaderi saplitali, kaljali, brukali, blokirali. Oni kojima su puna usta bila dostojanstva, pravde, poređenja sa svetom, ono što je Beograd imao svetsko – univerzitet – uništavali su iz dana u dan.
Hoće li famozni plenumi i anemični Đokić sada izaći pred studente, i sadašnje, i prošle, i buduće, da zatraže izvinjenje i preuzeti odgovornost?
Možda… da se vratimo kontrafaktualnosti, kad bismo se zezali!
Njihovo ukupno delovanje je lišeno svake odgovornosti za posledice. I tu smo kod kontrafaktualnosti na ozbiljniji način.
Blokaderi i Đokić izašli su u javnost s političkim ambicijama, zahtevali su prvo da im se preda vlast bez izbora, a onda su odlučili da idu na izbore, posle kojih bi preuzeli upravljanje državom. Normalno je da smo se svi pitali kako bi oni to radili. Šta bi bilo da blokaderi dođu na vlast?
Dovoljno je vremena prošlo od toga, dosta se kockica poslagalo, a ova sa Šangajskom listom je samo poslednja pala, da građani Srbije sada imaju jasnu sliku takve Srbije.
Ono što je bilo njihovo, što su najbolje morali da znaju, Univerzitet, za godinu dana upravljanja su uništili. Šta bi uradili s Penzionim fondom? S Ministrastvom inostranih poslova? S Narodnom bankom?
Kakva bi sudbina Srbije bila na drugim listama? Gde bismo još klizali kao kap kiše niz okno, ili tonuli kao kamen bačen u jezero?
U najnovijem izveštaju MMF Srbija je na trećem mestu liste najbrže rastućih ekonomija u širem evropskom regionu. Na koje bi nas Đokić i blokaderi spustili do proleća?
Prema podacima agencije Eurostat, Srbija je po brzini rasta BDP u samom vrhu Evrope (iza Danske i Malte). Koliko bi vremena trebalo rektoru i njegovim pristalicama da nas spuste na treće mesto otpozadi?
Na globalnoj listi zemalja po nominalnom BDP-u, Srbija zauzima 77. poziciju na svetu. Pitanje znate… a znate i odgovor.
Posle posete Zelenskog Beogradu, BBC na srpskom preneo je u svom komentaru ocenu Džej Si Linceniča, saradnika nemačkog Maršalovog fonda iz Vašingtona: „Ovom posetom Srbija pokazuje da je sposobna da se pozicionira kao jedna od retkih zemalja koje mogu istovremeno da sarađuju s Vašingtonom, Briselom, Moskvom, Pekingom i Kijevom."
Šta bi od takve politike uradili Vladan Đokić i blokaderi – sve odreda pacijenti nekih evroposlanika čija je politika samo mržnja prema Srbima?
I da ne širimo dalje… znamo šta bi bilo sa Srbijom kad bi njome vladali Vladan Đokić i blokaderi.
Otklizala bi kao kap na prozoru. Ili kao suza na licu.
Ali imamo još jedno pitanje tipa „šta bi bilo“: šta bi bilo kad bi se postaviilo pitanje odgovornosti Vladana Đokića i blokadera za pad na Šangajskoj listi.
Odgovor bi moprao da bude: bili bi izbačeni sa univerziteta, da na miru vežbaju čuvanje nacrtanih ovaca, pa kad tu veštinu savladaju, mogli bi da se vrate u javni život.
