"NE SMEMO DA SE KOCKAMO SA STABILNOŠĆU SRBIJE" Prof. dr Petričković za Kurir: Žao mi je što neki mladi nisu upoznatima sa ljudima iz tzv. studentske liste
- Petričković je ocenio da je Srbija u poslednjih desetak godina napravila veliki ekonomski skok, uz rast plata, penzija, investicija i zaposlenosti.
- Istakao je da je stabilnost dinara ključna za privredu i upozorio da se sa današnjom stabilnošću Srbije ne sme kockati.
- Dejan Stanković je poručio da je Srbija otvorena prema svetu i postala pogodna za strane investitore, dok je život u Francuskoj sve teži.
Od zemlje koja je pre petnaestak godina bila suočena sa visokom nezaposlenošću, slabom privredom i gotovo zaustavljenim investicijama, Srbija je danas postala veliko gradilište. Niču auto-putevi i brze saobraćajnice, grade se i obnavljaju bolnice, otvaraju fabrike i nova radna mesta, a plate i penzije iz godine u godinu beleže rast.
Promenila se i slika javnih finansija, deviznih rezervi i ukupne ekonomske snage zemlje, dok je inflacija sa 12,2 odsto krajem 2012. spuštena na svega nekoliko procenata.
Gosti jutarnjeg programa "Redakcija" koji su analizirali ekonomske prilike u Srbijim tokom 21. veka bili su prof.dr Milan Petričković, sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Dejan Stanković, član Makronove partije, koji se putem videa uživo javio iz Francuske.
Pre 15 godina je ovo bilo nezamislivo
Petričković je pohvalio rad rukovodstva države u proteklih deset godina, pa je izneo nekoliko parametara koji dokazuju da ljudi širom Srbije imaju bolje prilike za posao, ali i finansijsku stabilnost koja podiže kvalitet života za lestvicu.
- Kada stopa nezaposlenosti pada, očigledno postoji potencijal za ekonomski rast i prosperitet. Od stope nezaposlenosti zavisi i socijalna sigurnost koja počinje od ekonomskih parametara. Srbija je napravila izuzetno veliki skok u poslednjih desetak godina, pozitivna politika je uticala na pozitivne rezultate. Pogledajte potrošačku korpu danas, a u Srbiji, naročito Beogradu, se žale na višak automobila. Došli smo do toga da je prosek skoro pa dva automobila po domaćinstvu. Kupovna moć se povećala u svim segmentima, a to je mogućnost da ljudi prošire spektar svojih potreba. Ovakva situacija je bila nezamisliva pre petnaestak godina, a sada smo u sferi mogućeg. Danas svako ko hoće, ima priliku da život i rad prilagodi svojim afinitetima - rekao je Petričković
Život u Srbiji i Evropi
Sa druge strane, Stanković je uživo iz Francuske za Kurir pričao o promenama u životnom standardu ljudi u Francuskoj, ali i generalno Evropskoj uniji.
- Poslednjih deset godina, Francuska i EU su se značajno promenile, a taj trend je naročito upadljiv od kriznog perioda korone, potom geopolitčkih pomeranja i vanrednih izdataka koji se sve teže kontrolišu. Sve to utiče na svakodnevni život građana. Neka opšta konstantacija jeste da su se Francuska i Evropa značajno promenilo i da više nije kvalitet života kao što je to narativ. Srbija takođe nije ista kao što je bila pre petnaestak godina, samo što je njen put išao ka boljem smeru. Evropa i Francuska plaćaju cenu svoje politike i navike da žive u komforizmu. Potpuna je nepripremljenost današnjih generacija da prihvate da će buduće generacije imati teže okolnosti za život od njihovih roditelja. U multipolarnom svetu, a naročito multikulturnim zemljama poput Francuske, ljudi veoma teško mogu da shvate uzroke zbog čega je ovakva situacija došla. Srbija je, sa druge strane, učinila sve da se živi bolje. Naravno, Srbija ne može da ignoriše istorijske posledice, ali mi koji nekoliko puta godišnje odemo u Srbiju, vidimo apsolutni napredak zemlje i života u njoj - rekao je Stanković.
Stanković je dodao da je Srbija prošla kroz generacijske posledice, ali da se otvorila prema svetu i postala sigurno mesto za strane investitore koji su Srbiju stavili na mapu svetskog tržišta:
- Srbija je prošla ratove, razaranja, inflacija i to je donelo generacijske posledice i to se apsolutno vidi. Srbija se sada otvorila prema svetu, postala deo svetskog tržišta u smislu finansijske stabilnosti i makroekonomskih faktora. Kada privučete strane investicije, postajete deo globalnog tržišta - istakao je Stanković.
Stabilnost dinara
Profesor Petričković je u studiju Kurir televizije izneo analizu koliko je važno i šta predstavlja kada valute jedne države kontinurano beleži stabilnost, pa se osvrnuo i na period pre 2012. godine.
- Izuzetno je značajno. Mi smo osetili, oni koji se sećamo, kako se vodila monetarna politika i kataklizma koja je usledila. Stabilnost dinara je elementarna ekonomska paradigma na kojima jedna ekonomija ima šanse za prosperitet ili pad. Ukoliko dinar nije stabilan i inflacija raste, to se prenosi na sve tokove i pravi se domino efekat. Sa druge strane, kada imamo stabilnost dinara, onda se sve drži pod kontrolom. Srbija je lider u regionu po ekonomskoj stabilnosti i svakom pogledu, a to nije, kako su iz opozicije pokušavali da predstave, prazna priča. Parametri o kojima smo govorili svedoče da je to lavovska borba za očuvanje kursa dinara i energerske stabilnosti. Ima onih kojima smeta stabilnost dinara, pa pokušavaju da ga naruše na svakakve načine. Iz blokaderskih redova vidimo da najavljuju destabilizaciju naše ekonomije i želje da vrše eksperimente koje smo već videli. Jedno od toga je bila privatizacija, a tvrdim da ona nema veze sa otkazima koji su usledili, već je razlog tome zloupotreba privatizacije - objasnio je Petričković, pa nastavio:
- Žao mi je što neki mladi ljudi nisu upoznati sa ovima koje bi sada možda podržavali, koji su sve segmente društva doveli na marginu. Nisu tu samo ekonomski faktori, prisetimo se 2008. i priznanja Kosova, topljenja oružja, uništavanje vojske... Sve to kada spojimo, shvatilo njihovu zlobu. Imam moralnu obavezu da javno kažem da ne sme da se kocka i igra sa današnjom stabilnosti Srbije.
Stanković je dalje komentarisao finansijsku moć stanovnika Francuske, pa je rekao da vlada šok u tamošnjem društvu jer generacije žive relativno teže u odnosu na prethodne generacije.
- Prosečna zarada u Francuskoj nije dovoljna za troškove života porodica. Ponavljam, ova zemlja se navikla na komfortizam i ugodan život koji se prenosio iz generacije u generaciju, naravno, uz puno rada. Međutim, taj rad je bio dobro plaćen i od njega se dobro živelo. Sada je razlika Srbije i Francuske izuzetno mala, a prosečan Francuz nije zadovoljan u odnosu na svoje prethodnike. Što se ljudi u Francuskoj tiče, najveći problem je podela društva - rekao je Stanković.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Bonus video: