Najnovije vesti

CIA: Klintona najbliži saradnici upozoravali da ne bombarduje Srbe!

Arhiva Centralne obaveštajne agencije

CIA: Klintona najbliži saradnici upozoravali da ne bombarduje Srbe!

Politika
Nekadašnji predsednik SAD bio upozoren da bi napad bez podrške UN bio opasan prelazak "preko linije"

LITL ROK - Bivši američki predsednik Bil Klinton nije lako došao do podrške - čak i svojih najbližih saradnika, za intervenciju SAD "radi zaustavljanja rata u BiH", pokazuju upravo objavljeni dokumenti. Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) je objavila na internetu više od 300 dokumenata o ratu u BiH, s kojih je skinuta oznaka "Poverljivo".

Klinton bi o tome trebalo da govori na konferenciji u svom predsedničkom centru u Litl Roku, glavnom gradu Arkanzasa. Na skupu "Bosna, obaveštajna aktivnost i Klintonovo predsednikovanje" najavljeni su i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt i penzionisani general Vesli Klark. Klinton za napade iz vazduha na ciljeve u BiH nije imao podršku Ujedinjenih nacija zbog pretnji Rusije vetom u Savetu bezbednosti UN, ali je imao široku podršku saveznika u NATO za akciju radi zaustavljanja, kako se navodi, "etničkog čišćenja".

Novoobjavljeni dokumenti pokazuju da za vojnu intervenciju Klintonu nije bilo lako da ubedi ni svoje saradnike. Na sastanku u Beloj kući februara 1993. savetnik za nacionalnu bezbednost Toni Lejk upozorio je da bi SAD, ako pokrenu napade iz vazduha, na kraju mogle biti pod velikim pritiskom da doprinesu okončabanju sukoba slanjem kopnenih trupa. Medlin Olbrajt, tada ambasadorka SAD u UN, rekla je na sastanku da bi "odluka o upotrebi američkih snaga u Bosni bio prelazak preko Rubikona".

"Ali treba razmisliti da li guranje tog problema pod tepih, stvara više problema", rekla je Olbrajt prema beleškama sa sastanka u Beloj kući. Na pitanje tadasnjeg načelnika Združenog generlaštaba Oružanih snaga SAD, generala Kolina Pauela šta bi SAD trebalo da urade, Olbrajt je odgovorila:

"Akcija NATO". Pauel je bio donekle uzdržan i rekao je da će američka vojska uraditi šta se odluči, ali da mora znati šta se od nje traži. "Možemo upotrebiti vazduhoplovstvo, ali na kraju moramo tamo ući i razdvojiti strane", rekao je Pauel. Klinton je potom tražio savet Pauela koji mu je reako da bi akcija u BiH mogla biti skupa, a završetak neizvestan.

"Ali, ako se angažujemo diplomatski, moramo biti spremni da pomognemo sprovođenje rešenja", dodao je general. Godinu dana kasnije, 23. aprila 1994, kada se na sastanku u Beloj kući razmatralo nastavljanje napada srpskih snaga uprkos ultimatumu NATO o prekidu neprijateljstava, Klinton i njegovi saradnici su razgovarili o sve većim razlikama između NATO i UN o ratu u BiH. Odmeravali su mogućnost noćnih napada iz vazduha. Po izlasku sa sastanka, Klinton je pitao šta da kaže novinarima, a potpredsednik Al Gor je "preporučio da izbegava da komentariše", dok je savetnik za nacionalnu bezbednost Lejk rekao da će on obavestiti medije.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...