NOVI SAD - Novosađanima je u subotu postalo jasnije zašto je pre nepune dve godine Demokratska stranka na izborima toliko potučena da još ne može da dođe sebi: tokom sesije GO "žuto-plavih", parking ispred Novosadskog sajma bio je neubičajeno popunjen skupim i najskupljim automobilima, pa su mnogi shvatili da je stranačkim liderima privatni luksuz odavno postao važniji od interesa ljudi.Mesecima se postavlja pitanje kako da Demokratska stranka toliko traumatično doživljava izborni poraz da se ni dvadest meseci kasnije nije pribrala; šta više, u procesu je intezivnog odlaska članova, izdvajanja segmenata u nove stranke, a i preostali glavni tok je rastrzan nepomirljivo sučeljenim frakcijama, pa je dalja fragmentarizacija samo pitanje datuma.Odgovor se mogao nametnuti onima koji su u subotu prolazili pored zdanja Novosadskog sajma, pod čijim svodovima je Glavni odbor dvanaest sati, navodno, raspravljao o izveštaju predsednika Dragana Đilasa, a zapravo radilo se o odnosu prema inicijativi počasnog presednika Borisa Tadića da se stranka programski i delatno približi Srpskoj naprednoj stranci. Šargarepa koju je Tadić, kao donedavni predsednik stranke i države i najodgovorniji za izborni kolaps ponudio bila je primamljiva- ulazak u vlast na svim nivoima.Već sama težnja da se i osnovne postavke promene samo zarad ulaska u vlast jeste problematična. Još je spornije da je tokom priprema za sesiju podržana od najmanje polovine opštinskih odbora, znatnog dela članstva, a na Glavnom odboru za nju je glasalo čak 127 od 433 prisutna člana. Daleko od toga da je raparčavanje završeno; Tadić nije prihvatio da bude u izbornom štabu veoma važnih izbora za Beograd 16. marta, a 274 člana koji su usvojili okvirni plan za naredna dva meseca, na šta se sveo navodni Đilasov izveštaj, podeljena su u najmanje tri, četiri frakcije.Namera da se po svaku cenu bude na vlasti je očigledno snažno prisutna unutar Demokratske stranke. Odbijanje 274 člana GO da direktno prihvati ponudu kojom se stranka svodi na privezak glavnom protivniku neće biti dovoljno ukoliko stranačko vođstvo i aktivisti u najširem smislu ne priznaju da su se tokom vladavine ponašali bahato i gramzivo, do kleptokratije kako pojedini teoretičari i označavaju period Vlade Mirka Cvetkovića (ko to beše?), a neki i ceo period dok je Boris Tadić obnašao dužnost predsednika.Koliko je unosno bilo biti član bilo koje stranke, a posebno vodeće Demokratske, vidi se iz gotovo udvajanja broja zaposlenih u javnom sektoru, bez izuzetaka rezervisanih za partijske aparatčike, na čak 740.000, čemu valja pridodati još 83.000 zaposlenih u vojsci i policiji, te oko 45.000 zaposlenih u 131 državnoj agenciji. U međuvremenu oko 230.000 zaposlenih u privatnom sektoru našlo se na Birou rada.Status su "žuto-plavi" lideri i liderčići dobro unovčili; videlo se to i u subotu na parkingu pored Novosadskog sajma gde je bilo skoro nemoguće videti automobil vredan ispod 15.000 evra. Većina je vredela preko 22 - 23.000, a suviše mnogo je bilo onih za koje valja izdvojiti više od 40.000. Da ne bude zabune; velika većina članova GO su nakon poslednjih izbora smaknuti na niže radne pozicije u javnom sektoru, bez prava upotrebe službenih vozila. Na parkingu su bili privatni automobili, i to relativno novi, kupljeni unazad četiri, pet godina, baš u vreme kada je prodaja vozila na domaćem tržištu više nego prepolovljena.Globalna ekonomska kriza, očito, nema isti efekat na sve. Dok se stotine hiljada stanovnika Srbije svake godine srozava u siromašni sloj, neki se oslanjanjem na javne budžete obogaćuju. Tako je u subotu pokazivao (i) sajamski parking. (Živan Lazić)
