Najnovije vesti

Nikolić: Kosovu autonomija, ali ne više od toga
Foto: Rojters

Intervju bečkom listu Prese

Nikolić: Kosovu autonomija, ali ne više od toga

Politika
Ako bi EU odlučila da Srbiju primi bez Kosova, to bi značilo da Srbiju uopšte ni ne želi. EU bi tada rekla: mi primamo Srbiju, ali ne u obliku u kojem je ta zemlja članica UN, upozorio je šef države

BEOGRAD - Posle formiranja nove vlade, ništa se neće promeniti u dijalogu sa Prištinom, izjavio je predsednik Tomislav Nikolić u intervjuu za bečki Prese.

Predsednik je poručio da, ako Evropska unija odluči da Srbiju primi bez Kosova, to znači da je uopšte i ne želi u svojim redovima. "To zavisi od EU. Ako bi EU odlučila da Srbiju primi bez Kosova, to bi značilo da Srbiju uopšte ni ne želi. EU bi tada rekla: mi primamo Srbiju, ali ne u obliku u kojem je ta zemlja članica UN", upozorio je Nikolić odgovarajući na konstataciju da bi najkasnije kod prijema Srbije u EU neslaganje oko statusa Kosova moglo postati problem u vezi pitanja sa kojom teritorijom Srbija pristupa Uniji.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine on je rekao da je, nakon što je postao predsednik, rečeno da će Srbija započeti razgovore sa kosovskim Albancima.  "Mi smo našim diplomatama dozvolili da učestvuju na konferencijama na kojima su pozvani i kosovski Albanci. Spremni smo da Kosovu damo dalekosežnu autonomiju, ali ne više. Nezavisnost Kosova ne možemo priznati, bez obzira na sve posledice", naglasio je Nikolić podsećajući da mnoge članice UN nisu priznale nezavisnost Kosova.

O (ne) priznavanju Krima

Upitan da li će Srbija priznati aneksiju Krima od strane Rusije on je rekao da Srbija ima veoma dobre odnose kako sa EU, tako i sa Rusijom. Srbija, prema njegovim rečima, ne može bez EU, i preduzima napore da postane članica EU, ali Srbija isto tako ne može ni bez Rusije, pošto je tržište koje ona nudi od velikog značaja za našu zemlju.  "Nećemo se mešati u politiku velikih i zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava i za ista pravila za sve", objasnio je predsednik Srbije u intervjuu. Istovremeno on je negirao da je zabrinut da bi Rusija, koja, kako je piše "Prese", koristi presedan Kosova za aneksiju Krima, mogla priznati Kosovo.

"To se nikada neće dogoditi. Ali zašto ne bi čitavu stvar okrenuli? Zašto ne pogledate to sa strane EU? EU ne priznaje otcepljenje Krima od Ukrajine, ali većina država članice priznaje nezavisnost Kosova", ukazao je on. Nikolić je rekao da ćemo sada biti svedoci daljih separatističkih tendencija i u Evropi.

Na konstataciju novinara da, za razliku od Krima, Kosovo nije anektirano drugoj državi i da je na Kosovu bilo teških kršenja ljudskih prava od strane srpskih snaga, Nikolić je ukazao da, kada se želi opravdati neka odluka, onda može za to uvek da se pronađu argumenti.

Uništeno srpsko nasleđe na Kosovu

Evropske države su, suprotno međunarodnom pravu, 1999. sa SAD bombardovali Srbiju, podsetio je on, dodajući da kršenje ljudskih prava ne predstavlja nikakav "kazus beli" prema onome što je utvrđeno kako osnova moderne civilizacije.  Nikolić je podsetio da je stotine hiljada Srba proterano i ubijeno od strane Albanaca.

"Svi srpski ratni zločini, koji su se dogodili, nisu ni blizu onome što se u jednom danu 2004. dogodilo na Kosovu i što su Albanci tada učinili Srbima. Kada bi neko centar Beča zapalio rekao bih da je spaljena svetska kultura. To se dogodilo na Kosovu razaranjem srednjevekovnih srpskih manastira i crkava", naglasio je on.

Na konstataciju da su na Kosovu spaljene džamije i proterano više desetina hiljada ljudi od strane srpskih snaga, Nikolić je ocenio da su to sve izgovori za intervenciju.  On je istakao da postoji izveštaj Dika Martija o zlostavljanju Srba od strane Albanaca, da su im vađeni organi kojima je kasnije trgovano.  To je sve, nekako, zataškano, podvukao je Nikolić, dodajući da priče o logorima punih proteranih Albanaca služe samo za to da bi se Srbi predstavili kao loši.

"Takve priče se kreiraju, na primer, da su u Račku ubijeni albanski civili, i bombarduje se Srbija. UNESKO raspolaže izveštajem o srpskom kulturnom nasleđu, koje je uništeno na Kosovo. Zamolio bih vas da zatražite od UNESKO-a izveštaj o uništenom kulturnom nasleđu Albanaca", kazao je Nikolić.  Istovremeno je upitao kako bi izgladalo da je Srbija napravila velike izbegličke logore za Srbe koji su pobegli iz Hrvatske i sa Kosova.  On je podsetio da je sa Kosova i Metohije proterano 200.000 Srba, da je nestalo 1.300 Srba, od kojih i dan danas nema traga.

"Ne želim da pravdam ratne zločine, tako ne i one srpske strane. Odgovorni za srpske ratne zločine našli su se pred Haškim sudom i mnogi su osuđeni. Optuženi kosovski Albanci su, međutim, oslobođeni samo da bi Srbi bili krivci", uveren je Nikolić.

Šta očekuje od Austrije

Na pitanje šta očekuje od Austrije on je kazao da polazi od toga da će zvaničan Beč dalje podržati pristupanje Srbije EU.  Nikolić je ukazao da je istorija dve zemlje isprepletena, i da nismo imali samo ratne sporove, već je Austrija i važna zemlja u kojoj su živeli znameniti Srbi.  "Priznanje nezavisnosti Kosova od strane Austrije nije poremetila naše odnose. Želimo da podstičemo bilateralne odnose sa Austrijom u svim oblastima. Veliki broj Srba živi i radi u Austriji i oni su most, koji nas na najbolji način povezuje", objasnio je predsednik Srbije.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...