BEOGRAD - Za usklađivanje sa standardima životne sredine Srbiji će biti potrebno mnogo više od ranije procenjenih 10,6 milijardi evra, izjavila je danas šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević.
"U toku skrininga pričali smo jako puno o tome i shvatamo da je taj iznos (predviđen akcionim planom za usklađivanje) svakako premašen i da će biti mnogo veći", rekla je Miščević na skupu u Domu Skupštine Srbije.
Ona je rekla da to predstavlja i veliku priliku zbog ulaganja u životnu sredinu, zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju. Navela je da su energetika i životna sredina tesno povezane jer se više ne može razvijati industrija bez vođenja računa o standardima životne sredine. Podsetivši da su okončani skrininzi u svim oblastima, ona se posebno osvrnula na potrebu boljeg sprovođenja propisa u poglavljima 27 o životnoj sredini i 15 i 21 o energetici i transevropskim mrežama.
"Nije tajna da smo u ovim oblastima u smislu transponovanja, u smislu pisanja zakona jako dobri, ali isto tako nije tajna da ono što moramo dalje dokazivati jeste sprovođenje i kontrola nad sprovođenjem", rekal je Miščević. Dodala je da je Srbija "dobila dodatnu mogućnost" da Briselu predstavi planove implementacije za poglavlje 27 o životnoj sredini i za obaveze u vezi sa energetikom i da će se tu istaći i potrebe za prelaznim periodima budući da je reč o oblastima u kojima je prilagođavanje jako skupo i pretpristupni fondovi nisu dovoljni.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je da u pogledu zaštite životne sredine velika pažnja mora biti poklonjena energetici i u prilog tome izneo podatak da je 90 odsto emisija ugljen dioksida iz energetika i da je od 8,2 miliona tona otpada godišnje 6,2 miliona tona iz prozivodnje erngije. On je rekao da je Agencija, ohrabrena dobrim rezultatima u saradnji sa Briselom, podnela zahtev za pristupanje Evropskoj agenciji za životnu sredinu, što bi joj omogućilo dodatnu pomoć za ostvarivanje ciljeva.
"Naišli smo na delimično razumevanje", rekao je on, dodavši da je rečeno da se ta ideja mora realizovati na nivou Zapadnog Balkana. Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković podsetila je da oko 30 odsto usklađivanja sa standardima EU je u životnoj sredini, pri čemu se propisi stalno menjaju što je dodatni izazov.
Kao problem je navela velike troškove, precizirajući da su najzahtevniji u tom pogledu su vode, otpad, i industrijsko zagađenje. Prilagođavanje evropskim standardima, kako je navela, donosi "velike koristi koje se ogledaju kroz poboljšanje zdravlja ljudi, nižu stopu smrtnosti, duži i kvalitetniji život", a korist će imati i privreda.
Navela je i da će za usklađivanje sa evropskim standardima morati da se poboljšaju institucionalni kapaciteti, što podrazumeva poboljšanje međusektorske saradnje, bolje korišćenje mehanizama pretpristpne pomoći i jaču saradnju sa stručnom i naučnom zajednicom i nevladinim sektorom.
Na skupu je predstavljena studija Centra za evropske politike "Implementacija procene uticaja na životnu sredinu u Srbiji u kontekstu evropskih integracija - trenutno stanje i preporuke". Kako je rekao predsetnik Centra Nebojša Lazarević jedan od zaključaka je da su pregovori sa EU, kada će propisi biti menjati, prilika da se više uključi javnost u njihovo donošenje, što je u prošlosti nekada propušteno.
