Ministar policije Nebojša Stefanović održao je konferenciju za medije s policijom pod punom ratnom opremom. Da li je to uobičajeno? Kakvu poruku vlast time šalje? Da li je reč o klasičnom zastrašivanju medija?- Držanje konferencije za štampu u prisustvu policije pod punom ratnom spremom priliči zemlji u kojoj je na vlasti vojna hunta. Ne treba posebno naglašavati da je to nespojivo s demokratskim društvima. Vlast time šalje poruku da je spremna da upotrebi silu. Anton Pavlovič Čehov je govorio da, ako puška visi na zidu, iz nje mora neko da opali. Tako su i policajci pod punom ratnom spremni za treniranje strogoće nad narodom.Da li je normalno da se od jednog teksta u Kuriru, odnosno prenošenja nečije krivične prijave u kojoj je samo navedeno ime premijera, stvara atmosfera vanrednog stanja u državi i izmišlja državni udar?- To nije zastrašivanje samo medija već i naroda. Naravno da nije ni normalno niti dobro. Današnja vlast i predsednik Vlade već dugo stvaraju atmosferu vanrednog stanja. Atmosfera „balkanskog špijuna“ postala je naša svakodnevica. Moram priznati da mi je Ilija Čvorović u ulozi Bate Stojkovića bio simpatičniji. Svakako bezopasniji.Da li je u redu da ministar zdravlja Lončar brutalno krši Zakon o pravima pacijenata i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti time što komentariše nečiju dijagnozu iz zdravstvenog kartona na televiziji s nacionalnom frekvencijom? Ministar pravde Selaković takođe je komentarisao postupak koji je u toku.- Prekršen je Zakon o zaštiti prava pacijenata i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti javnim čitanjem dijagnoza iz nalaza i mišljenja ordinirajućeg lekara. Kao lekar psihijatar lečila sam mnoge ljude, poznate ličnosti, ali nikad mi nije palo na pamet da otkrivam njihova imena i raspredam o njihovoj dijagnozi.Da li te istupe ministara tumačite kao zloupotrebu institucija i pritisak na slobodu medija?- U Srbiji se danas sve zloupotrebljava, i mediji i ljudi. Sve to zarad očuvanja rejtinga, a u službi kulta ličnosti jednog čoveka - Aleksandra Vučića. U svakoj normalnoj državi institucije bi bile iznad svakog pojedinca. Pojedinci ni u kom slučaju ne bi smeli da upotrebe instituciju niti institucionalni položaj na kome jesu da bi branili jednog pojedinca, a upravo to su uradili naši ministri. U svakoj normalnoj državi oni bi snosili zakonske sankcije.
