"ZSO je telo lokalne zajednice i treba da se bavi lokalnim temama, a ne može da ima državne nadležnosti. To stoji i u dogovoru. U Srbiji postoje težnje da ZSO ima izvršni mandat, što je nemoguće", poručila je ona na diskusiji "Prijatelja Kosova".U dijalogu Beograda i Prištine napravljen je napredak, ali je on i dalje suviše mali i mora biti brži, ocenila je Lunaček.
Potpredsednica Evropskog parlamenta naglasila je da je dobro što je dijalog Beograda i Prištine uspostavljen, jer je jedan od osnovnih principa procesa širenja, kao i EU dobrosusedski odnosi.Dobrosusedske odnose treba da imaju i države zapadnog Balkana, konstatovala je ona dodajući da je bitno da se nastavi dijalog, koji šefica evropske diplomatije Federika Mogerini shvata veoma ozbiljno.
Lunaček je rekla da ima utisak da Srpska lista, koja je sada deo kosovske vlade, neguje tešnje veze sa Beogradom nego što su raniji srpski članovi prištinske vlade imali. To, prema njenim rečima, pravi problem.Kao primer je navela da je nedavno jedan član kosovske skupštine preko Beograda, umesto preko Ambasade Kosova u Briselu, pokušao da uspostavi kontakt s njom, što se mora promeniti.U novoj kosovskoj vladi, kako konstatuje, postoji veća spremnost prilaženja Srbima, što je veoma bitno.Ona se osvrnula i na problem zemalja članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, dodajući da je najtvrđa u tome Španija.
"Činjenica da još pet zemalja nije priznalo Kosovo jeste nešto što me nervira i što je apsurdno. Kada sa Špancima razgovaram oni meni kažu da su zabrinuti da bi način na koji se Kosovo otcepilo od Srbije mogao da se odrazi i na Kataloniju. Međutim, nijedna demokratska vlada od Franka u Španiji nije radila Kataloncima ono što je Slobodan Milošević radio Albancima na Kosovu", naglasila je Lunaček.
Španci su, prema njenim rečima, bili ti koji su se mesecima bavili svakim detaljom teksta Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, iako u EU postoji više problema nego što je spor oko toga da li u tekstu stoji država ili nacija, i slično.Kada je reč o ostale četiri zemlje, posebno o Slovačkoj i Grčkoj, Lunaček je rekla da one imaju "interesantan stav", jer imaju ambasade u Prištini, izdaju šengenske vize u kosovske pasoše, a ujedno postoji i razmena poslanika i ministara.
Ona je ukazala da je 111 zemalja članica UN priznalo kosovo, a da je za članstvo potrebna preporuka Saveta bezbednosti što je teško zbog Kine i Rusije.
"Bilo pokušaja preko UNESKO da se uđe. Mislim da su Kosovari previše verovali da će oni koji su priznali nezavisnost glasati za prijem, a da neće potpustiti diplomatskim pritiscima. Međutim Srbija ima veoma snažnu diplomatsku službu. Ukoliko se bude preduzeo novi pokušaj, na primer za članstvo u Savet Evrope, on treba da bude dobro isplaniran", kaže Lunačekova.
