Bivši šef Službe državne bezbednosti Srbije Stanišić (66) i njegov pomoćnik Simatović (67) optuženi su za zločine Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.Obojica optuženih su trenutno na privremenoj slobodi u Srbiji.
Kako je na današnjem pripremnom ročištu rekao predsedavajući sudija Barton Hol (Burton Hall) sa Bahama, Stanišić je zatražio da ostane na privremenoj slobodi tokom prvog dela ponovljenog sudjenja, dok tužioci budu izvodili dokaze. O tom zahtevu, veće će uskoro odlučiti, kazao je sudija Hol, uz napomenu da drugooptuženi Simatović nije zatražio da ostane na privremenoj slobodi i nakon početka suđenja.
Raspravno veće odobrilo je tužiocima da u spis uvedu iskaze ukupno 143 svedoka, od kojih će neki biti u pisanom obliku. Tužilaštvo će izvodjenje dokaza protiv Stanišića i Simatovića morati da završi za 104 radna sata. Zbog Stanišićeve bolesti, po rečima sudije Hola, sudjenje će se odvijati tri dana nedeljno, sa dva jednipočasovna dnevna zasedanja izmedju kojih će biti dva sata pauze. Predsedavajući sudija Hol naglasio je da će se Stanišiću i Simatoviću ponovo suditi po istoj optužnici po kojoj im je Haški tribunal jednom već sudio.
Optužnica ih tereti za progon na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila.Posle prvog sudjenja, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.Medjutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.Stanišić i Simatović su na privremenoj slobodi u Srbiji, na koju ih je Tribunal pustio 22. decembra 2015, pošto je sedam dana ranije apelaciono veće poništilo prvostepenu oslobadjajuću presudu i naložilo da im bude sudjeno ispočetka.
Kako su utvrdili lekari u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije.Stanišićeva bolest imala je veliki uticaj na tok prvog suđenja, koje je u Hagu, posle jednog neuspešnog pokušaja, počelo 2009. Proces je zbog oboljenja prvooptuženog bio prekinut duže od godinu dana, a Stanišić je, pre nego što se vratio u sudnicu, jedno vreme pratio suđenje iz pritvora u Sheveningenu, preko video veze. Stanišića su, dok boravi na privremenoj slobodi, u Beogradu pregledali specijalista za stomačne bolesti i psihijatar koje je imenovao haški sud. Oni su zatim sudijama podneli izveštaj o Stanišćevoj sposobnosti da putuje i da mu bude suđeno.Ti izveštaji lekara su poverljivi, u skladu sa stavom suda da su medicinski podaci privatna stvar optuženih.
Pre prvog procesa, Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Djindjića, 12. marta 2003. godine. Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.U prvom pojavljivanju pred sudijom, izjasnili su se da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.Više puta pre i tokom prvog procesa, Tribunal je Stanišića i Simatovića puštao u Srbiju, na privremenu slobodu.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
