icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

BEOGRAD NA VODI PREVARA VEKA: Arapima smo poklonili srce prestonice!
Foto: Foto: Vladimir Milovanović

RAZOTKRIVANJE

BEOGRAD NA VODI PREVARA VEKA: Arapima smo poklonili srce prestonice!

Politika

Zgrade „Geozavoda“, „Simpa“, Železničke stanice i hotela „Bristol“ u najstrožem centru Beograda budzašto date stranim investitorima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata

 

foto: Foto: Vladimir Milovanović

Štetnim ugovorom sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata o „Beogradu na vodi“ država Srbija se odrekla vlasništva nad hiljadama kvadrata na ekskluzivnoj lokaciji u srcu prestonice, čija se vrednost meri milionima evra, a sve u korist arapske firme!


Ovim ugovorom firma „Beograd na vodi“, u kojoj arapska firma 68 odsto vlasništva, a Republika Srbija 32 odsto, može da raspolaže, između ostalog, hotelom „Bristol“, zgradom „Pošte Srbije“ u Savskoj ulici, glavnom zgradom Železničke stanice, kao i grupom zgrada u četvrti Savamala, među kojima je i „Geozavod“.


 

foto: Foto: Vladimir Milovanović

Novac od izdavanja


Dovoljno je da samo renoviraju neki od ovih objekata i dobijaju pravo upravljanja njime bez ikakve naknade. I ne samo to, firma „Beograd na vodi“ može, pošto renovira neki od objekata, da ga izdaje trećem licu i uzima novac na ime tog izdavanja!


Na primer, ukoliko firma „Beograd na vodi“ odluči da hotel „Bristol“ ponudi nekom svetskom lancu hotela, novac od tog posla ide kompaniji, a ne državi, u čijem je vlasništvu hotel! Isto tako, kompanija „Beograd na vodi“ može i da renovira hotel i sama prihoduje od njega.


Insajder je svojevremeno objavio i da bi „Beograd na vodi“, ukoliko bi renovirao zgradu „Pošte Srbije“, imao pravo upravljanja tim objektom, što znači da bi potom mogao da izdaje zgradu JP „Pošta Srbije“.


Na isti način, kompanija „Beograd na vodi“ je ušla u zgradu „Geozavoda“ - ona je izdata na pet godina, s tim što su zakupci prve dve oslobođeni zakupa jer su je renovirali (malo pre potpisivanja ugovora u junu 2014). Međutim, ugovorom o „Beogradu na vodi“ istoimenoj firmi je omogućeno da ostane u zgradi „Geozavoda“ bez naknade. Zgrada „Geozavoda“ ima oko 6.000 kvadrata i u njoj se nalazi privatni restoran.


Ukoliko vlasnici ovog restorana i plaćaju zakup, on ide kompaniji „Beograd na vodi“, iako je zgrada u vlasništvu države.

 

foto: Foto: Vladimir Milovanović

Advokat Miloš Pavlović kaže da je sa zgradama ista situacija kao i sa davanjem zemljišta bez naknade - država to (zgrade ili zemljište) unosi u zajedničko preduzeće bez procene, te zgrade/zemljište vrede mnogo više nego što Arapi ulažu novca, a pri raspodeli dobiti u arapsko-srpskom preduzeću Srbiju dobija manje.


Isti model za zemljište


- Država svesno gubi zarad arapskog partnera. Isti model koji je primenjen na zemljište, primenjen je i na ove zgrade - one nisu procenjene, a date su na korišćenje firmi „Beograd na vodi“. Te zgrade firma može dalje da daje u zakup i tu se novac deli u odnosu 68 prema 32 u korist arapskog partnera, koji nije ništa dao - kaže Pavlović.


Podsetimo, „Beograd na vodi“ gradi preduzeće „Beograd na vodi“, čiji su vlasnici firma „Belgrejd voterfront kapital investments“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 68 odsto udela i Srbija sa 32 odsto udela.


Ugovorom se Srbija obavezala da da 116 hektara za izgradnju projekta (na 99 godina), kao i da plati sve u vezi sa infrastrukturom, što je dodatnih 800 miliona evra.

 

Za šta smo još dali pare

EKSPROPRIJACIJA DVE ZGRADE KOŠTALA 3,3 MILIJARDE DINARA


Republika Srbija je u ovom poslu preuzela na sebe i eksproprijaciju zgrada oko autobuske stanice „Lasta“ i za to platila 3,3 milijarde dinara, što je oko 30 miliona evra. Najveći deo ovog novca otišao je na eksproprijaciju dve zgrade - „Iskre“ i „Simpa“, od oko 2.500 kvadrata.

 

Kurir / Ekipa Kurira

 

Foto: Vladimir Milovanović

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.