Najnovije vesti

OVA DRŽAVA PRVA NA SVETU POVUKLA PRIZNANJE KOSOVA I TIME ODUŠEVILA SRBIJU: Sve što niste znali o Republici Surinam o kojoj svi danas pričaju!
Foto: Printscreen Google Maps

malo poznati detalji

OVA DRŽAVA PRVA NA SVETU POVUKLA PRIZNANJE KOSOVA I TIME ODUŠEVILA SRBIJU: Sve što niste znali o Republici Surinam o kojoj svi danas pričaju!

Politika

Surinam je postao prva država koja je povukla priznanje nezavisnosti Kosova.

 

Iako mnogi ne znaju skoro ništa o ovoj maloj državi u Južnoj Americi danas u Srbiji svi o njoj.

 

Šta znamo o ovoj zemlji.

 

Surinam ili Republika Surinam je država u severoistočnom delu Južne Amerike

 

Prirodna obeležja

 

Duž približno 380 km duge obale Atlantskoga okeana pruža se uska i niska ravnica prekrivena peskovitim i muljevitim naslagama. Tamo se nalaze mnoge močvare koje presecaju pešačke din.

foto: Printscreen Google Maps

U severoistočnom delu Surinama nalazi se Brokopondo, jedno od najvećih akumulacijskih jezera na svetu, nastalo izgradnjom brane na reci Surinam.


Stanovništvo

 

Prema popisu iz 2004. Surinam je imao 492.929 stanovnika. Većina stanovništva živi u priobalnom području.

 

Stanovništvo je etnički vrlo raznoliko; domaće stanovništvo čine Indijanci (Arawak, Karibi i dr.) koji žive pretežito u unutrašnjosti zemlje, a bave se lovom, ribolovom, sakupljanjem plodova. Od ukupnoga broja stanovnika 27,4 odsto (2004) su Indijci (Hindustanci). Hrišćani čine 40,7 odsto stanovništva, hinduisti 19,9 odsto, muslimani 13,5 odsto, a ostali 25,9 odsto (2004).

 

Službeni jezik je holandski. U upotrebi su takođe engleski, hindski (sarnami), javanski i kineski. 

 

Ekonomija

 

Zbog slabe obrazovanosti radne snage i zaostalog ekonomskog sistema, Surinam je jedna od siromašnijih južnoameričkih zemalja. Prema proceni Svetske banke (2007) siromašno je oko 60 odsto stanovništva dok je stopa nezaposlenosti 15 odsto. Od prirodnih bogatstava poseduje boksit, zlato, bakar, tropsko drvo...  

 

Istorija

 

Područje Surinama prva je istražila španska ekspedicija pomorcana pred kraj XV. veka. Godine 1555. holandski trgovci osnovali su naselje na ušću reke Surinam u more (otuda i ime za zemlju). Krajem XVI. veka na tom su se području utvrdili Španci, a 1630. Englezi. Ugovorom u Bredi 1667. Englezi su Holandiji ustupili Surinam u zamenu za holandske kolonije oko Novog Amsterdama (danas Njujork), i on se od tada nazivao Holandska Gvajana.

 

God. 1948. država je preimenovana u Surinam; 1950. bilo je uvedeno opšte pravo glasa, a u decembru 1954. stekla je autonomiju. Nezavisnost je proglašena 25. novembra 1975.


Politički sistem

 

Prema Ustavu od 30. novembra 1987 (sa izmenama iz 1992), Surinam je republika s parlamentarno-predsjedničkim sistemom vlasti. Predsednik republike državni je poglavar, vrhovni komandant oružanih snaga i nosilac izvršne vlasti.

 

Njega i potpredsednika bira parlament na 5 godina, bez ograničenja broja mandata. Predsednik republike na čelu je Veća ministara, članove kojega samostalno imenuje, a za svoje je delovanje odgovoran parlamentu. Ministri su odgovorni predsedniku republike. Zakonodavnu vlast ima jednodomna Nacionalna skupština sa 51 članom izabranim na opštim i direktnim izborima na mandat od 5 godina. 

 

Kurir.rs/Enciklopedija.hr

 

 

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI UŽIVO: Evo ko je srušio alibi Zorana Marjanovića!

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...