Dok im još nije stigla vest da je država zabranila sve skupove u njihovom mestu, Hrtkovčani jedinstveno poručuju da je najbolje da im niko ne dolazi, da ih politika ne zanima i da ne žele da ih bilo ko, na bilo koji način "vraća" u devedesete.
U Hrtkovcima, nedaleko od Rume, selu koje se poslednjih dana nalazi u fokusu javnosti, iako ne svojom voljom, živi 3.300 ljudi. Najviše je Srba, 60 odsto, 30 odsto je Mađara, a deset odsto Hrvata.
U selu je mirno, na ulicama je malo ljudi, koji, kažu za Tanjug, žive svoje živote i rade - neki u rumskim fabrikama, pojedini imaju svoje firme, a dobar deo uzgaja duvan, koji je u ovom mestu glavni proizvod kojim se ljudi bave. Prometno je, kao nije da nije reč o malom naselju, tek nešto većem od 40 kvadratnih kilometara, a kako kaže predsednik mesne zajednice Hrtkovci Tomislav Šimić, dnevno tuda prođe između 12.000 i 15.000 vozila, jer put kroz selo vodi do Šapca, ali i dalje ka Republici Srpskoj, pa brojni automobili, a naročito kamioni, prolaze tuda.
Značila bi im izgradnja najavljenog tunela kroz Frušku goru, koji će biti deo auto-puta Novi Sad - Ruma, jer bi u tom slučaju brza cesta išla iza sela, a to je ono što ljude zanima - običan život, putevi, fabrike, radna mesta...
Uzburkali su ljude bez veze, ovde zaista nema problema , ističe Šimić i dodaje da nije sporno da u selo dođe ko god hoće, ali da su oni celu jednu deceniju skidali crnu mrlju sa Hrtkovaca i počeli da pokazuju selo u pozitivnom svetlu: "A, sad neko pokušava da nas vrati u devedesete..", kaže Šimić.
Ističe da ljudi u selu žive složno, idu jedni drugima na Božić i Uskrs, ima mešovitih brakova, mladi koji su odlazili za Beograd i Novi Sad se polako vraćaju...
Jedan mlad par, sad sređuju kuću, ona radi u Dobanovcima, on u Novom Sadu, žele da dođu ovde da žive. Imamo takvih koji su se vratili. Za nepune tri godine više od 3.000 ljudi se zaposlilo, a otvara se još jedna fabrika Hačinson za 200 radnika, u Dobrincima treba da počne da radi još jedna fabrika sa oko 100 ljudi , rekao je Šimić. Dodao je da ga politika ne zanima, već ako bi, "sugeriše", predsednik Aleksandar Vučić doveo neku manju fabriku u njihovo mesto...
Da se živi složno, ekipu Tanjuga uveravaju i sami žitelji. Nije ih bilo mnogo na ulici, nisu želeli ni da budu snimljeni, ali i bez kamera i diktafona, njihovo mišljenje je jedno - svi se slažu i pomažu jedni drugima, a odnosi nikad nisu bili bolji.
Meštanka Hrtkovaca nije želela da bude snimljena, a ekipi Tanjuga je na originalan način "dala izjavu" - doturila je papir na kojem je pisalo: Svi živimo kao u doba bratsva i jedinstva, ne treba nam huškanje malih pojedinaca, ako ih ima, a mislim da ih nema. Složni smo, svi za jednog, jedan za sve . Ispred prodavnice, nedaleko od mesne zajednice zatičemo jednog Srbina, koji je u Hrtkovce došao iz Zagreba 1991. godine.
Kaže da je prevaren i da je te godine zamenio kuću sa Hrvatom iz Hrtkovaca, koji je došao u Zagreb sa idejom da zamene nekretnine, pa sad čeka presudu zagrebačkog suda po tužbi koju je podneo.
"Ne utiče na nas da li će ovde u nedelju neko doći i da li će biti nekog skupa. Najbolje bi bilo da niko ne dolazi, jer ne treba stvarati nešto što je prošlo pre 25 godina. Ali, trebalo bi da se napravi neka komisija koja bi rešila slučaj Hrtkovci, tih ljudi koji su izgubili tim menjanjem i ljudi koji su dobili, da se to reši na državnom nivou", rekao je on Tanjugu.
U osnovnoj školi preko puta je oko 300 đaka, a selu nedostaje obdanište, što će, nada se predsednik mesne zajednice, uskoro biti rešeno. Raspitujemo se za napuštenu kuću blizu Katoličke crkve, a Šimić kaže da je to nekada bila škola, te da je pre oko mesec dana vlasnik tog objekta postala opština pa sada pokušava da upravo tu naprave obdanište. U selu je 87 dece, starosti od godinu dana do šest godina, pa je vrtić neophodan.
Na ulici srećemo i meštane hrvatske nacionalnosti, koji su saglasni sa komšijama da nema problema i da su međunacionalni odnosi legli , a kažu da ljude više uznemiravaju novinari koji su se ovih dana "sjatili" u njihovo mesto, jer briga ljude i za Šešelja i za Čanka. Kažu da se živi bolje nego pre, da ko hoće da radi, može da nađe posao, te da im, kao i svuda, fali samo više novca.
U jednom od četiri frizerska salona u selu, nalazimo 25-ogodišnjeg mladića, vlasnika salona, iz mešovitog, srpsko-mađarskog braka, koji se iz Beograda vratio u Hrtkovce i, kaže, nema nameru da ponovo ide.
Nije lako, ali može pristojno da se živi , rekao je on i posavetovao novinare da postoji drugi problemi ili neke dobre stvari u Hrtkovcima na koje bi trebalo obratiti pažnju, a ne na politiku.
Kaže da pored Save postoji naselje od drveta, iz doba Neolita, te da su Hrtkovci puni istorije.
Treba da snimite i nasip i kej, na tom keju kad bi se postavilo 10 klupa bar jedno 100 parova bi se spojilo , kaže on kroz smeh, i ukazuje da i u tom selu postoji problem sa odlaganjem smeća. Politika, okupljanja i prošlost ga ne zanimaju, a ekipu Tanjuga je iz Hrtkovaca "ispratio" uz reči Borislava Pekića da treba ljubiti zemlju dece svoje, a ne dedova, jer čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo nego kuda idemo".
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug/Tanja Valič)
NE PROPUSTITE
