Godišnji izveštaj o napretku Srbije u Evropskom parlamentu, izvestioca Dejvida Mekalistera, biće predstavljen 28. novembra, dok će se poslanici o ovom dokumentu glasanjem izjasniti dan kasnije, saznaju "Novosti" u Briselu.
Takođe, na usaglašenu verziju nacrta izveštaja, poslanici pojedinačno neće moći da podnose amandmane, već će to biti omogućeno samo predstavnicima parlamentarnih grupa i izvestiocu. Na taj način, sprečava se pokušaj ucene nekih od susednih zemalja, zarad političkih poena za unutrašnju upotrebu.
- Amandmani sa takvim pojedinačnim sadržajem nemaju šta da traže u godišnjim izveštajima - ističe naš izvor iz Evropskog parlamenta i naglašava da je Mekalisterov tim uspeo da se izbori za kompromisno rešenje.
Štaviše, u njegovom izveštaju se jasno i doslovno ističe da bilateralni sporovi ne bi trebalo da imaju štetan uticaj na proces pridruživanja.
Hrvatski poslanici su pokušali da i ove godine u svojim amandmanima u nacrt izveštaja unesu i pitanja kao što su veća prava za hrvatsku manjinu u Srbiji, ukidanje univerzalne jurisdikcije Srbije u procesuiranju ratnih zločina, ili, čak, isplata ratne odštete Hrvatskoj i BiH. Ipak, nijedan od ovih "predloga" nije prošao u usaglašenoj verziji nacrta izveštaja koji je početkom ovog meseca usvojio Spoljnopolitički odbor EP.
Amandmane na konačni tekst sada više neće moći da podnose pojedinačano, ali će to verovatno pokušati preko parlamentarnih grupa. Ipak, izvor nas uverava da, zbog postignutog kompromisa, postojeći nacrt ne bi trebalo suštinski da se menja.
Kada je reč o Kosovu, povodom debata i rasprava o mogućem "prilagođavanju granice", uključujući i razmenu teritorija, naglašava se da etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu. Ipak, navodi se da bi bilo koji budući sporazum mogao da bude prihvatljiv samo ako bude uzajamno usaglašen i uzme u obzir ukupnu stabilnost u regionu, kao i međunarodno pravo. To, praktično, ostavlja mogućnost da za EP, uz navedene ograde, bude prihvatljiv i pojam "razgraničenja".
Takođe, ističu se kontinuirana angažovanost Srbije u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom i njena posvećenost u primeni postignutih sporazuma, kao i pokretanje unutrašnjeg dijaloga na predlog predsednika Vučića.
Ponovljen je poziv da se napreduje sa punim sprovođenjem preostalih sporazuma, uključujući i onaj o energetici, a naglašava se i važnost formiranja ZSO. Traži se i puna saradnja istražnih organa Beograda i Prištine, kao i međunarodna podrška, u traženju ubica Olivera Ivanovića.
Traže se jačanje reformskih napora u oblasti vladavine prava, naročito pri obezbeđivanju nezavisnog i efikasnog sudstva, kao i veća borba protiv korupcije i organizovanog kriminala gde su postignuti neki rezultati.
Pozdravlja se napredak u reformi javne administracije i traži njeno dalje jačanje, kako bi postala politički neutralnija. Takođe, ističe se ozbiljna zabrinutost zbog situacije u pogledu slobode izražavanja i nezavisnosti medija, što treba da se prioritetno rešava na efikasan način.
Pohvaljuje se učešće u mnogobrojnim evropskim bezbednosnim misijama i operacijama, ali se izražava i zabrinutost zbog kontinuirane vojne saradnje s Rusijom i Belorusijom. Srbija mora da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, uključujući i unutar UN. Pohvaljuje se upravljanje migrantskom krizom, ali mora da se poboljša zaštita ugroženih grupa. Pozdravljeno je usvajanje ključnih zakona u vezi sa manjinskim pravima.
Novosti
NE PROPUSTITE
