Najnovije vesti

KOLUMNA MIHAILA MEDENICE Pokaži mi grobove svoje Crne Gore i ja ću ti poverovati da postoji! Zašto bih ja tebi, aveti, dokazivao da jesam ono što sam, no hajde ti meni dokaži da nisi ono što jesi?!
Foto: Mihailo Medenica

KOLUMNA MIHAILA MEDENICE Pokaži mi grobove svoje Crne Gore i ja ću ti poverovati da postoji! Zašto bih ja tebi, aveti, dokazivao da jesam ono što sam, no hajde ti meni dokaži da nisi ono što jesi?!

Politika

Najgore će negdašnji ti osuditi i omrznuti ovoga tebe što ga progna u bespuća dukljanske nahije bezrečja, bezličja, bespameti, bespogleda, bezgasja, besmisla…

Zašto bih ja tebi, aveti, dokazivao da jesam ono što sam, no hajde ti meni dokaži da nisi ono što jesi?!

Hajde se ti uspi do vrha tog vidikovca opsena i laži pa mi pokaži tu Crnu Goru bez svete Srpske pravoslavne crkve, bez Nemanjića, bez Njegoša, bez Ostroga, Morače, bez grobova, bez zemlje i neba…

Eto, samo mi pokaži grobove svoje Crne Gore i ja ću ti poverovati da postoji!

Hoću, bogami, no ne znam u šta ćeš pokazati pokušavajući da me slažeš?

Otkud grobova onima koji nisu rođeni, onima koji ne postoje, oni koji se nisu mogli upokojiti jer ni živeli nisu?!

Ne može nešto čega nema imati početak i beskraj, no samo kraj, a to vam je, brate- razbrate, jedino znamenje!

Nisam srećan zbog toga, nikako nisam, naprotiv – bratski sam tužan.

Nema radosti gledati gde ti pala braća bauljaju po koprivi i trnu krijući se od sunca, jer postoje samo u tmini greha ko vere u bezveru.

Tužan si i ti, znam, no kud ćeš i kome to priznati?!

Sebi?

Najteže je to! Najgore će negdašnji ti osuditi i omrznuti ovoga tebe što ga progna u bespuća dukljanske nahije bezrečja, bezličja, bespameti, bespogleda, bezgasja, besmisla…

Hajde sebe kad se sretnete ubedi da ti nije koren što jeste!

Da ti nije vera koja je!

Da se odričeš majke i oca što su te Gospodom blagoslovili u crkvi koja nije tvoja?!

Da si praotačko ognjište premetnuo u izbu, a izbu u dom nekakvog novoga sebe i još novijih praotaca!

Ubedi da vam je ikona duplerica iz kakve opskurne štampe, slava pjano vašarište, liturgija nasukana barka u flaši ispijene brlje, opelo strašljiva cika i dreka „popova“ nadničara u „bogomoljama“ od omara, strnjike, šuta, srče…

Ubedi da je oltar šaka opušaka…

Pokaži mi, rekoh, nebo i zemlju tvoje Crne Gore, ali da nije od kesa i đubreta zarobljenih vetrom na granama mojih bukvi i hrastova.

Pokaži mi zemlju, ali ne utiskuj prstom ka mojim livadama što se planinom penju sve do svoda nebeskoga!

Pokaži mi svoju crkvu, veru, svoj Lovćen, ali ne na temeljima mojih, već temelj vekova prošlih i budućih što se sreću, zdrave i tihuju u njima, baš kao u crkvi gde te majka i otac blagosloviše Hristom-Bogom!

Pokaži mi bilo šta tvoje a da nije moje, pa ću ti ja pokazati sve moje što je i tvoje!

Shvati, traješ jedino u mržnji prema svemu mojemu, ali trajati se ne može doveka. brate pali!

Doveka se može postojati, a postojaćeš samo dok postojim i ja, jer možeš me i proklinjati i proterati ali ti moja Crna Gora čuva zbeg kad vatre sagore to Milogorje od sekundarnih sirovina.

Moja Crna Gora je i tvoja, no ja ti ne moram dokazivati koliko jeste, eno grobova da pokažu umesto mene, no hajde ti, razbrate, pronađi neku za koju ćeš me ubediti da nije moja, ali nemoj nestati ko koprena i snoviđenje upirući se da dokažeš kako prašina može odoleti vetrovima…

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...