Najnovije vesti

JELENA MILIĆ: Pred Srbijom je težak posao
Foto: Beta/Media Centar

DIREKTORKA CENTRA ZA EVROATLANTSKE STUDIJE (CEAS)

JELENA MILIĆ: Pred Srbijom je težak posao

Politika

Prva poseta Ričarda Grenela, izaslanika Bele kuće za mirovne pregovore Beograda i Prištine, potvrdila je okolnosti jasne i odranije. Administracija očekuje da dve strane sarađuju blisko i brzo, te da se u nalaženju prihvatljivog dugoročno održivog kompromisa vode dobrobitima koje će on doneti i za buduće generacije svih na zapadnom Balkanu, tako što će olakšati i rešenje drugih otvorenih pitanja u regionu.

Otuda i imenovanje Metjua Palmera za izaslanika Stejt departmenta za zapadni Balkan i Grenela u ime Bele kuće za pregovore Beograda i Prištine, a ne nekakva zavera protiv nemačko-srpskih odnosa ili Kosova, ili unutrašnji nesklad u administraciji, kako to ružno insinuiraju neki američki komentatori, koji imaju svoje interese da onemoguće da i Srbija jača svoje partnerstvo sa SAD, što bi kompromisno rešenje omogućilo.

Trampova administracija ubeđena je da su ekonomski razvoj, otvaranje radnih mesta za mlade ljude i stvaranje uslova za snažniju trgovinsku razmenu u regionu ključni u ostvarivanju održivog mira.

Ovo je bolje shvatio zvanični Beograd nego ostali akteri u Srbiji i na KiM. Predsednik Vučić je pre dve godine u Sarajevu izneo plan o regionalnoj ekonomskoj zoni, vodeći se idejom da lideri regiona zajednički preuzmu odgovornost za budućnost naroda koje predstavljaju, imajući u vidu i sve izazove s kojima se EU suočava koji je sprečavaju da bude ključni akter na zapadnom Balkanu. Nažalost, još, na primer, nije izvesno da li će se uskoro otvoriti pristupni pregovori Albaniji i Severnoj Makedoniji, što bi olakšalo nalaženje kompromisnog rešenja i za odnose Beograda i Prištine, kao što još ne znamo sastav nove Evropske komisije i njenih organizacionih personalnih rešenja za politike susedstva i pregovora o članstvu.

Od značaja je što se Grenelova poseta odigrala istovremeno sa trilateralnim sastankom Zorana Zaeva, Edija Rame i državnog rukovodstva Srbije, kojom prilikom su usaglašeni važni dalji koraci ka olakšanju kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi između Severne Makedonije, Albanije i Srbije, a kojima mogu i drugi da se pridruže.

Pred Srbijom je težak posao da pokuša da njeni legitimni interesi - zasnovani na okolnostima da skoro polovina zemalja članica UN, pet članica EU, četiri članice NATO nisu priznale Kosovo, da Priština nije ispunila odredbe Briselskog sporazuma, da nije posvećena kažnjavanju počinilaca ratnih zločina nad Srbima i drugima, ali i to koliko se Srbija promenila nabolje od devedesetih - ne padnu u procep unutrašnjih stranačkih borbi u SAD ili budu otežani lobističkim aktivnostima koje namerno otežavaju jačanje srpsko-američkih osnova.

Kurir.rs / Beta

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...