Najnovije vesti

USLOVI ZA PROŠIRENJE EU NA NAJNIŽOJ LESTVICI U POSLEDNJIH 20 GODINA: Gde će biti Zapadni Balkan posle Federike Mogerini?
Foto: AP

STRUČNJACI OCENJUJU

USLOVI ZA PROŠIRENJE EU NA NAJNIŽOJ LESTVICI U POSLEDNJIH 20 GODINA: Gde će biti Zapadni Balkan posle Federike Mogerini?

Politika

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini na kraju svog manadata oprostiće se i od lidera zemalja Zapadnog Balkana. Kako sada stvari stoje, pristupanje ovog regiona Evropskoj uniji nije na vidiku. Eventualna blokada procesa proširenja najviše će zavisiti od proaktivnosti država članica koje podržavaju taj proces, ali i od toga da li će države Zapadnog Balkana biti sposobne da ovaj region predstave u najboljem svetlu, smatra Milena Lazarević iz Centra za Evropske politike.

Oproštajni sastanak Federike Mogerini sa liderima Zapadnog Balkana, zakazan za večeras u Briselu, organizovan je u trenutku kada je proširenje i perspektiva Zapadnog Balkana, prema nekim ocenama, na najnižoj lestvici u poslednjih 20 godina.

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, međutim, ocenjuje da se posmatrano iz različitih uglova dobija i drugačija slika.

Činjenica je, kaže Lazarevićeva, da se u poslednje vreme o proširenju EU na Zapadni Balkan razgovara na najvišem nivou. Pre toga, vodili su se uglavnom tehnički razgovori.

Pregovori o pristupanju Severne Makedonije i Albanije Evropskoj uniji nisu otvoreni, pre svega zbog protivljenja predsednika Francuske Emanuela Makrona.

- Da li će ovo dovesti do blokade procesa proširenja najviše će zavisiti od proaktivnosti država članica koje podržavaju proces proširenja, ka što je recimo Nemačka, ali i od država Zapadnog Balkana koliko će biti sposobne da ovaj region predstavi u najboljem svetlu, ukazala je Lazarevićeva.

Posle neuspeha da se otvore pristupni pregovori usledila je lavina prilično dramatičnih izjava evropskih političara što, kako ocenjuje Lazarevićeva, nije slučajno.

Na taj način je problem podignut na najviši nivo.

- Ono na šta Federika Mogerini oprevdano podseća jeste da je EU pre svega mirovni projekat koji ne može biti završen do trenutka dok se EU ne kompletira pristupanjem Zapadnog Balkana, ističe Lazarevićeva.

Potencijalne "utešne nagrade"

Naredno proširenje EU nije na vidiku. Spekuliše se da bi zbog sporog i nedelotvornog procesa pristupanja, u zamenu za članstvo Srbiji moglo da bude ponuđen pristup Evropskom ekonomskom prostoru, uz finansijsku podršku.

Osim zemalja iz EU, članice Evropskog ekonomskog prostora (ili Evropske ekonomske zone) su i Norveška, Island i Lihtenštajn.

- Po mom mišljenju to nije kredibilan predlog. Te tri zemlja ispunjavaju uslove za članstvo i svoje standarde ne žele da spuste na nivo koji vlada u EU, pa zbog toga nisu spremne da joj pristupe. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu to je potpuno drugačiji kontekst, jer je potrebno da se ovim državama da politički, a ne samo ekonomski okvir da se nastave reforme, ističe Lazarevićeva.

Smatra da je ključno da se sama perspektiva članstva učini manje zastrašujuća stanovnicima EU.

Jedan od načina je da se primeni takozvana sektorska integracija, odnosno da zemlje Zapadnog Balkana postepeno dobijaju prava koja imaju punopravne članice.

Govori se i o tome da se Zapadnom Balkanu u većoj meri ponudi finansijska podrška, odnosno da se bar delimično koriguje negativni trgovinski disbalans, i da se na taj način poguraju ekonomske reforme. Naime, zemlje regiona mnogo više uvoze iz Evropske unije nego što izvoze na zajedničko evropsko tržište.

Lazarevićeva se nada i da će naslednik Mogerinijeve, Žozep Borel imenovati izaslanika za Zapadni Balkan i da će imati znatno veći i snažniji tim koji će se baviti dijalogom Beograda i Prištine.

Pored Federike Mogerini, predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovaraće u Briselu i sa predsednikom Evropske komisije Žan Klodom Junkerom, koji takođe završava svoj mandat.

(Kurir.rs/RTS)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...